Uvek je lepo kada na ulici sretnemo one nasmejane, pozitivne ljude koje uopšte ne poznajemo, a nekako nam poprave dan. Oni nam uliju nadu u to da dobrota još uvek postoji, da je moguće biti raspoložen čak i u ovo vreme kada svi imaju po milion problema i da je ljubaznošću moguće promeniti svet.
To su ti ljudi koje uvek lako prepoznate i čiju prijatnu energiju osetite kako prođete pored njih. Ali, nažalost, postoje i oni drugi koji nikako ne odišu tom razdraganošću i harmonijom. Donekle je moguće razumeti neraspoloženje, tugu i rasejanost pod morem pritisaka koje život i obaveze stvaraju. Nerealno je očekivati od nekoga da bude pozitivan baš u svakom momentu i da se sa svakim problemom nosi sa osmehom na licu.
Svakome dođe „žuta minuta“ i poželi da se osami, da ne bude među ljudima, bukom i gužva mu stvara nervozu. Sve su to stvari koje nam se svima mogu dogoditi i neretko se dešava da svoj bes, bez namere, iskalimo na nekome ko nije ni kriv ni dužan za naše neraspoloženje. Međutim, pojedinci nisu neraspoloženi zato što im se trenutno dešava nešto loše u životu većje konstantna nadrndanost deo njihovog karaktera.
Tako je, pre par dana, jedan otac sa svojom desetogodišnjom ćerkom ušao u jednu knjižaru. Pomisli čovek – lep prizor, otac koji provodi vreme sa svojim detetom i pritom je dovodi da joj kupi knjigu ukazujući joj na važnost obrazovanja i usmeravajući je ka svetu suprotnom od društvenih mreža. Sve izgleda idilično, do se ne dokaže suprotno.
A to suprotno se vrlo brzo pokazalo. Naime, otac prilazi prodavačici i traži lektiru koja je detetu potrebna za naredni dan. Prodavačica mu saopštava da nema i da je rasprodata zbog velike navale i tu nastaje problem. Jer, za slučaj da niste znali, svaka radnja je dužna da ima sve što vi poželite u bilo kom trenutku i ne postoji opcija da bude nestašica nekog proizvoda!
Čovek se, za sad, suzdržava od naglog izliva besa i malo nervozno pita može li da se poruči i kako je moguće da nema ni u jednoj knjižari?! (Da, zaista ženo, brže mu odgovori to kako je moguće da knjige nema nigde jer – dužna si da budeš upućena u ponudu svake knjižare u gradu).
Prodavačica mu mirno govori da ne zna jer knjigu ne štampaju oni i da ni sama ne zna kada će je ponovo štampati i poslati im u prodaju. Zamislite, ako nešto nije proizvedeno, ne može se naći na rafovima u radnji!
To potpuno šokira ovog mladog tatu ion počinje histerično da psuje sve živo i mrtvo zbunjenoj devojci i upućuje salvu ružnih reči i psovki na račun dobavljača. Desetogodišnje dete stoji i sluša, radnica poluotvorenih usta gleda u njega ćuteći…
A, zaista, šta bi i mogla da kaže? Da kaže da je pre samo par meseci ostala bez drage osobe koju joj ovaj neandertalac sada psuje? Ili da pita zašto je tačno ona kriva za to što nema magiju da stvori ono što on traži? Ili možda da mu kaže da je lektiru trebalo da potraži ranije ako mu je trebala, a ne da čeka poslednji dan?
Nije rekla ništa, svesna toga da će izazvati još veći problem. Okrenula se i otišla u magacin, vidno uznemirena ovim događajem. A brižni otac je uhvatio svoje dete za ruku i potpuno besan izašao napolje.
Drugi ljudi su posmatrali nemili događaj, bez reči… I tako je jedan čovek, isključivo zbog svog nezgodnog karatkera, neljubaznosti i primitivizma , upropastio dan najmanje jednoj osobi. I ne samo da je bes iskalio na nekome ko je prema njemu bio ljubazan, već je sopstvenom detetu dao primer užasnog ponašanja učeći ga tome da je to potpuno normalno.
I tako nastaju one osobe koje misle da je čitav svet podređen samo njima, da im sve želje moraju biti ispunjene i to odmah i da su im svi drugi potčinjeni. I onda vam džaba i ljubaznost, i dobrota, i kultura kada naiđete na osobu kojoj su te osobine potpuno strane.
Zato je neophodno naučiti kako da se zaštitimo od tih, tzv. ispijača energije, od tih uništitelja svega što je pozitivno. Naučite da se izdignete iz takvih situacija, da ih ne doživljavate lično i da takvim osobama ne dozvolite da zauzmu bitno mesto u vašem životu.
Autor: Bojana Krkeljić
