Životinje su predivni primaoci jer idu po osećaju ka onom što je dobro za njih. Sa njima sam za poslednjih deset godina imala pa slobodno mogu reći bogato iskustvo. To bogatstvo se ne odnosi isključivo na broj životinja sa kojima sam radila već na sama iskustva koja sam sa njima imala, koja su mene duševno obogatila.
Prvo iskustvo mi je bilo sa psom koji je bukvalno umirao za svojom preminulom gazdaricom. Mala kuja nije jela, pila, lajala, samo je ležala. Kad smo došli da izjavimo saučešće i pre nego ćemo otići imala sam snažan intuitivni poriv da dajem psu Reiki. To je bilo tek dva meseca nakon što sam uzela svoje prve dve inicijacije u Usui Reiki metod isceljivanja i mentalno sam bila stava, ma daj, o tome sam čitala, ali hej.. Međutim osećaj je bio jak i nisam mogla da ga ne ispoštujem. Doneli su mi psa i ja sam počela sa kanalisanjem te blagodetne energije. Nakon što sam završila glavicu, pas je glavu podigao ali je telo ostalo lenjo da leži, kao mrtvo, bez znakova života osim što je disalo. Potom sam prešla na prednje nogice i nakon što sam ih završila pas je ustao oslonivši se na prednje noge dok je ostatak lenjo ležao na moje iskreno čuđenje. Dalje sam nastavila rad na zadnjim nogama i kad sam i sa njima završila, pas je stajao dok je samo repić lenjo ostao da visi. Gledam, sa oduševljenjem kakvo se čudo dešava ispred mene i nastavljam sa radom. Radim psu balans glave i repnog dela i kada se energija umirila, psić je samo obišao oko mene, skočio sa fotelje na kojoj sam sedela i otišao dalje. Sva oduševljena rekoh ukućanima da mu daju hranu i vodu. Mesec dana kasnije pozvali su me da mi kažu da je ženka skotna, a nešto kasnije i da je dobila svoje mladunce.
Veče uoči inicijaicje u Reiki mastera i uzimanja obuke za Reiki učitelja imadoh jedan lep test od Univerzuma. Bila je zima i temperatura je bila ispod minus deset. Ja sam izlazila iz prodavnice u žurbi da spakujem kese i da idem dalje po dogovoru kada sam čula glasan cijuk. Pogledam šta se dogodilo i shvatim da je jedan crni pas pod udarom kombija u brzini preleteo celu ulicu. Pomerim dogovor i priđem psu. Ležao je na putu sa otvorenom ranom i krvi je bilo. Zamolila sam decu da se udalje i da me ostave samu sa psom. Kanalisala sam mu Reiki nekih petanestak minuta a onda su stigli i vlasnici psa. Moja bratanica je bila ubeđena da su mi se šake sledile od niske temperature ali su na njeno čuđenje moje šake bile izuzetno tople. J Sutradan sam otišla da posetim psa i dobila informaciju da nikom nije dao da mu se približi do meni. Nakon toga sam mu radila i još jedan tretman na daljinu da bih ga nakon nekog vremena srela na ulici i videla da hoda, pa čak i da trči. Zapravo, trkom mi je odgovorio na moje pitanje, gde mi je potvrdio da oni nas razumeju ali mi njih i ne baš. Kada sam mu tom prilikom prišla ležao je. Misao u mojoj glavi je glasila nekako ovako: „Znam da si se oporavio i da možeš da hodaš, ali da li možeš da trčiš?“ Pri prolazu nekog auta neposredno posle postavljenog pitanja pas je potrčao za istim a potom se vratio da leži.
Jednom prilikom sam šetala krajem kada sam čula malu žutu kuju da ide za mnom cvileći. Okrenem se i pitam je: Dobro šta hoćeš? I odmah zatim: Znam šta hoćeš, pokaži mi gde te boli. Dve sekunde kasnije kuja je ležala na leđima pokazujući mi ranu od sterilizacije. Čučnuh pored nje i neko vreme joj kanalisah Reiki za umanjenje bola i za brže zaceljenje rane.
Bela mačka u mom dvorištu je jedna srećna Reiki mačka. Zašto Reiki mačka? – Zato što ju je Reiki spasao. Bila je tek mačence kada ju je pas uzeo u svoje čeljusti pa ispustio, pa su je deca digla u ruke pa ispustila, a potom sam joj prišla. U momentu prilaska ležala je onako malena sasvim skvrčena od bola. Nakon nekoliko minuta primanja Reikija na moje oči, pod mojim dlanovima mačkica se skroz ispružila sa uzdahom olakšanja. To veče ili dan kasnije kad sam otišla da vidim kako je, čučala je skrivena ispod jednog automobila. Sela sam na obližnje stepenice i mentalno joj rekla: „Ako želiš da ideš sa mnom, moraš da mi sedneš u krilo.“ Ubrzo je prela bezbrižno na mojim nogama. Ranije sam isto tako donela mače kući ali je ono otišlo, pa sam ovaj put njoj poslala informaciju da ako želi može sa mnom, ako ne želi, slobodna je da ostane tu na ulici. Tako da, oni nas razumeju, ali mi njih veliko je pitanje.
U ovih desetak godina bilo je još takvog rada nekad i sa vlasničkim psima. Primer je jedan pas kome lekovi protiv bola nisu pomagali, ali nakon Reiki tretmana na daljinu pas bi ustajao i trčao po dvorištu.
Meni je lično pre svega toga Reiki pomogao da se oslobodim abnoramlnog straha od pasa. Neverovatno je to koliko sam ih se plašila, da nisam mogla nigde sama, čak ni od parkinga do ulaza zgrade. Bilo je prosto prenaporno živeti tako. Međutim uz Reiki je to nestalo a rodila se ljubav prema psima, obostrano poverenje. I baš neki dan sam išla do jedne komšinice koja se bavi šivenjem. Tu kod nje se šeta troje pasa lutalica. Nju ne diraju jer ih valjda hrani, ali na sve druge prolaznike laju. I u momentu kada sam nailazila vidim da su psi tu, pozdravim ih sa osmehom i rečima: „Gde ste psi!“ i onda ugledam i nju a ona me dočekuje sa izjavom: „Čekam da vidim hoće li lajati na tebe.“ Rekoh: „Što bi lajali na mene?“ Ona: „Pa na sve laju.“ Hm, da.. laju jer osećaju strah. Ne kažem da nikad niti jedan pasić ne zalaje dok prolazim ali se i umire brzo. Bila je jednom jedna predivna situacija. Šetala sam sa poznanikom i u momentu kada smo se približili raskrsnici i semaforu on mi predlaže da pređemo ulicu sa druge strane da bi zaobišli čopor pasa koji je bio tik preko puta nas. Komentarišem da nema potrebe za tim. On insistira a ja odgovaram: „Tebi ako se obilazi ti hajde slobodno, a ja ću ulicu preći jer mi psi ne smetaju.“ On opet insistira da obratim pažnju koliko ih ima. Rekoh: „Vidim i što se mene tiče sve je u redu.“ Nevoljno je pošao sa mnom, a dok smo mi došli psi su se povukli udesno u neki parkić ili šta god to beše.
Moja učenica mi je nedavno rekla da se njen odnos sa papagajem promenio. Ima malo većeg belog papagaja koji je bio blago nesnosan, a od kako je ona Reiki, papagaj se mazi. Kaže: „Sanja, ja ga mazim kao da je mače.“ Takođe, druga jedna učenica koja je imala ozbiljnu averziju prema mačkama toliku da bi odlazila iz prostorije u kojoj bi boravila mačka, nakon Reiki tretmana i inicijacije došla je do stanja da voli mačke i da ih mazi.
Iskustava ima još i ako bi ih sve opisivala ovaj tekst bi se odužio. Nadam se da je ovo bilo i više nego dovoljno da razumete dejstvo Reikija u radu sa životinjama, bilo da je njima potrebna pomoć ili vama u odnosu na njih.
Mir i radost svima.
S ljubavlju,
Autor: Sanja Dejanović
