KOLUMNA: „PARK VS TRŽNI CENTAR“

Da me neko pita gde najviše volim da provodim vreme sasvim sigurno bih odgovorila da je to negde u prirodi. Šetnja parkom, šumom, boravak negde pored reke… ne postoji ništa što tako dobro izvuče svu negativnu energiju iz mene i napuni me pozitivom.

Zato, čim imamo makar malo slobodnog vremena, drugarica i ja odemo u neki mali izlet. Nedavno smo, na predlog zajedničke poznanice, otišle u jedan tržni centar kako bi ona kupila haljinu za proslavu koju ima naredne nedelje.

Ono što većina ljudi pomisli jeste: tri devojke u kupovini, razdragano se smeškaju tegleći pune kese iz raznih radnji, isprobavaju garderobu, u pauzama ispijaju piće u nekom fancy kafiću i idila… E, pa zapravo – sve suprotno!

Osim devojke koja je bila u potrazi za haljinom i sva srećna pažljivo obilazila svaku radnju (čak i onu u kojoj se nije prodavalo to što je tražila), nas dve smo se, blago rečeno, ubijale u pojam. I tada sam, pružajući „šopingovanju“ milionitu šansu da mi se dopadne i da zarobi moje srce – ponovo ustanovila da to nije vid zabave koji mene ispunjava.

Nisam se mnogo trudila da shvatim devojku kojoj je to bio vrhunac dobrog provoda, ali razumela sam je – nismo svi isti, tražimo različite stvari u životu i uživamo u drugačijim vidovima zabave. Nju je zabavljalo beskonačno isprobavanje garderobe, razgledanje stvari koje čak i ne može da priušti sebi, činilo je srećnom to da kupi novi komad odeće (ili obuće) i svoj dan je smatrala uspešnim ukoliko bi pronašla nešto što joj se dopadne.

Sa druge strane, nas dve je činilo srećnim sve što je daleko od gužve, od zatvorenih prostorija u koje dolazi gomila ljudi kako bi ubili vreme. Mi smo tražile nešto opuštenije, neko mesto gde ćemo se prepustiti druženju i svojim mislima, slobodi i miru.

Ok, drugačije smo, ali to nas nije sprečilo u nameri da taj dan provedemo zajedno. Ipak, kada smo drugi put otišle „na naš teren“ u jedan park koji jako volimo – nije bilo toliko razumevanja. Naime, devojka koja uživa u rekreaciji po radnjama, nije mogla baš da razume čari uživanja u prirodi…

I to je potpuno u redu, kao što rekoh, nismo svi isti. Međutim, dok neki to prihvataju i razumeju interesovanja drugih, ovi drugi baš i ne žele da shvate šta je to zanimljivo u bilo čemu što se njima ne dopada.

Kao vrhunac na kraju dana došao je komentar: „Ne mogu da shvatim šta je to zanimljivo u obilaženju šuma, poput divljaka? I kako to da žensku osobu ne interesuje šoping? Ja to ne mogu da razumem…“.

Na stranu to što dotičnoj još nije jasno da provođenje vremena u prirodi nije rezervisano za „divljake“, ona svoje razmišljanje smatra za jedino ispravno. I ne samo da ne pokušava da uživa u provođenju vremena sa nama i da pokuša da shvati šta je to nama toliko lepo u čitavoj ovoj priči – ona uz to ističe da NE MOŽE DA RAZUME kako mi ne volimo isto što i ona!

Lično ne mislim da postoji nešto što svi moraju da vole i što mora svima da se dopadne. Posebno ne nešto što je rezervisano za ženski rod i kao, ako ti se to ne dopada, nisi žensko (ili si makar manje žena od onih koji vole, u ovom slučaju, šoping).

E, pa eto, moguće je! Ja sam žensko i ne zanima me šetanje od radnje do radnje, isprobavanje garderobe koje podrazumeva skinuti se i obući se po hiljadu puta, razgledanje stvari koje ne mogu da kupim – čisto da bih ih gledala i sl. Posebno mi se ne ubija vreme u čekanju u redu da probam nešto, a potom čekanje u redu da to i platim. Pa nakon što pola dana provedem u toj gužvi, u čekanju i traganju – dođem kući umornija nego što sam bila i to treba da me čini zadovoljnom… Izvinjavam se, ali zaista ne može!

Meni sve to stvara nervozu, oduzima mi i energiju i vreme i ne osećam se kao da sam uradila nešto korisno ni za sebe, ni za druge. To što ću imati nešto novo i lepo u svom garderoberu jesle divno i ume da prija povremeno, ali ne uvek.

Da, šetnja po prirodi je „samo“ šetnja po prirodi, ali ta energija i to provođenje vremena sa ljudima koji se raduju sličnim stvarima kao i vi – to nema cenu. Sa druge strane, to što će mi ljudi govoriti „prelepa ti je haljina“ i zaustavljati me da me pitaju gde li sam kupila te „divne cipele“ – za mene je potpuno nebitno. Materijalne stvari me ne čine srećnom ni minimalno onoliko koliko provođenje vremena sa dragim ljudima, stvaranje uspomena, putovanja i mir koji osetim kada radim ono što volim.

I koliko god da ne razumem šta to ima toliko lepo u odlasku u tržni centar i trošenju novca na stvari koje će se vremenom pocepati, uništiti ili će ih, jednostavno, zameniti neke nove stvari – nikada nisam stavljala etiketu divljaka, ludaka i sl. ljudima koji to vole. Oni vole – oni to i rade, na meni je da odlučim da li ću im se pridružiti ili ne. Ako sam izabrala da provedem vreme na taj način i sa njima, onda im ne drobim o tome koliko ja sve to ne razumem i koliko mi nisu jasni…

Dakle, prihvatite to da imamo drugačija interesovanja, a ono što ne možete da razumete – ne komentarišite!

Autor: Bojana Krkeljić

 

 

OSTAVI ODGOVOR

Upišite svoj komentar!
Please enter your name here

Najnovije objave

Podeli članak:

spot_imgspot_img

Najnovije objave

Možda će ti se dopasti
Sličan sadržaj

“Predrasude i stereotipi o nasilju nad ženama” – Branka Bešević Gajić

“Predrasude i stereotipi o nasilju nad ženama” - Branka...

Tri stanja kroz koja najbolje upoznajemo sebe

Tri stanja kroz koja najbolje upoznajemo sebe. Postoje u...

Preporuke distopijskih romana

Preporuke distopijskih romana. Danas vam predstavljam nekoliko preporuka distopijskih...

Aromatični Uskršnji mafini sa cimetom, lešnikom i šargarepom

Aromatični Uskršnji mafini sa cimetom, lešnikom i šargarepom. Kako...