Ovo neće biti uobičajena kolumna, niti ću pominjati srpsku Keri Bredšo. Ovo je nažalost slika naše realnosti na koju sam veoma ljuta i zbog koje sam besna.
Ne , ovo nije politički tekst ovo je tekst o zaboravljenim i anonimnim ljudima i deci. Naime, ovih dana ne može ni jedna novina da se pročita, ni jedan televizijski kanal da se pogleda a da ne iskoči vest o Darku Laziću (uz dužno poštovanje i razumevanje za njega i njegovu porodicu) šta je urađeno, koja operacija, da li je bolje ili ne… dok deca umiru i ne znajući još šta je to život. Srbijo, stidiš li se? Ljudi, bojite li se Boga? Šta je Darko Lazić bolji od mnoge dece koja nisu imala tu sreću da zapevaju na Pinku i budu poznata? Ako mu je to jedina prednost, onda vam se serem u nju! I pričaću i pisaću ružne reči jer sam besna i tužna, a kome se ne sviđa ne mora da čita. Zašto je njegov život vredniji od života ostalih, nama nepoznatih ljudi i dece. Ovo društvo je bolesno i trulo. Trulo je toliko da smrdi iz korena. Svi mediji ove „predivne nam zemlje“ polomiše i noge i ruke kako bi što pre doneli neku novu vest o poznatom nam pevaču. Kod njega se ulazi kao u kafanu. Ko hoće i kad hoće, a nama smrtnicima ostaje onih sat vremena posete. Ma ko ste bre vi da zabranite majkama da budu pored svoje dece? Ko ste bre vi da odlučujete ko može i na koji način da se leči?
J…o vas operisan kuk narkomana koji je pijan vozio, dok neko dete umire jer nema para za lečenje! Sere mi se od mediokriteta, polusveta i samoprozvanih intelektualaca. Gde ste kada je gusto? Svako svoje dupe u kraj. Samo vi lečite razne pevače, glumce, manekene… a za decu boli vas ona stvar, ona će se lečiti SMS porukama, ali ne brinite, jer kako Balašević reče „Neko to od gore vidi sve“, a sada mirno spavajte dok još to možete.
Autor kolumne: Lidija Gajić
ziva istina, nazalost to je nasa SRBIJA,zao mi je svakog bolesnog i molim se Bogu da svi ozdrave. I ja sam besna i ljuta, i srce me boli zbog nepravde.
Šta reći osim: „Nešto je trulo u državi Danskoj“ .