KOLUMNA: NEKI TO VOLE VRUĆE – „ŠTA NAM JE POTREBNO ZA SREĆU “ KOLUMNA: NEKI TO VOLE VRUĆE – „ŠTA NAM JE POTREBNO ZA SREĆU “
Vikend je nekako sinonim za odmor. Da se odmorimo od posla, od radne nedelje, za predstojeću radnu nedelju, da uživamo, da se sredimo, negujemo…... KOLUMNA: NEKI TO VOLE VRUĆE – „ŠTA NAM JE POTREBNO ZA SREĆU “

Vikend je nekako sinonim za odmor. Da se odmorimo od posla, od radne nedelje, za predstojeću radnu nedelju, da uživamo, da se sredimo, negujemo… da se NASPAVAMO. Ovo na kraju je ključno, mislim u mom slučaju. Tako ja od petka planiram kako ću se naspavati za vikend, kako ću odmoriti i telo i „dušu“. Kad ono… ja kujem planove, a oni mi se smeju u lice, iza leđa. Došao je i taj vikend koji čekam cele radne nedelje. U petak uveče sredim se (moja obavezna noćna rutina) i sa mužićem se uvučem u krevet da odgledamo film (iz ko zna kog puta). Sve se lepo završi i ja zadovoljna i srećna (uglavnom pospana) poljubim glavicu naše princeze koja uveliko spava i legnem. Čini mi se da sam odmah zaspala. Ali…

Budim se, protegnem se, rukom tražim mobilni telefon na noćnom stočiću da bih videla koliko je sati (jer vidim da moji ukućani spavaju još uvek)… kad ono… bukvalno sam se izbečila od čuda. Na mobilnom stoji 06:30h???!!! Prva pomisao mi je bila da je telefon crkao ili nešto zablnetavio. Odlazim u dnevnu sobu i na zidnom satu ugledam istu satnicu. Vraćam se nazad u krevet ne bih li još malo spavala. Pola sata sam se okretala na sve četiri strane sveta, ali nikako da zapim.

Jaaaooo… kako sam bila ljuta na sebe! Pa aman ženo spavaj, vikend je. Šta si se toliko radovala odmoru, a ustala si pre petlova. UH! Kada sam shvatila da nema šanse da zaspim nije mi ništa drugo ostalo nego da ustanem. Otvorim polako da uđe svež vazduh i uputim se u kupatilo da se istuširam. Dok sam se tuširala imala sam utisak da je nešto drugačije, da nešto nedostaje… hm… Pa da, čudna je i drugačija ova tišina, samo se voda sa tuša čuje, a i niko mi ne lupa na vrata da požurim (iz milion razloga). Polako sam uviđala da mi ovo baš prija. Tuširanje i sređivanje na miru, bez cimanja i nošenja noše, dodavanja pene za brijanje, ubrzavanja…

Na miru sam se sredila, iznegovala baš onako kako mi prija i krenula u kuhinju da spremim sebi doručak. Ali sve to polako kako ne bih probudila ukućane. Previše mi je ta tišina bila dragocena. Spremim sebi ovsenu kašu sa grčkim jogurtom, bananama i borovnicom i sednem da doručkujem u tišini dok listam novine. Ne znam da li je zbog uslova, ali doručak je bio ukusniji nego inače. Nakon prazne činije prelazim na kuvanje kafe. Polako pevušim neku melodiju (ni sama ne znam koju) i skuvanu kafu iznosim na terasu. Bacam pogled na sat. Sada je 08h. Napolju je idealno vreme, ni toplo, ni hladno. Taman kako treba. Stavljam slušalice u uši i uz divnu relax muziku ispijam kafu dok gledam u zelenu travu i cveće u dvorištu. Kako ovo prija. U sekundi mi pada na pamet misao kako sam se pre 2 sata ljutila što sam rano ustala, a sada sam shvatila kolika je to prednost i koliko sam u stvari zahvalna zbog toga.

Zahvalna sam jer sam na miru uživala u svojim jutarnjim ritualima, u doručku, u kafi na svežem vazduhu i lepom vremenu. Uzela sam svesku i počela da upisujem svoje zahvalnosti. Kada sam završila mužić se polako probudio. Dok je bio u kupatilu skuvala sam mu kafu kako bih ga iznenadila i bila sam zahvalna na njegovoj zahvalnosti meni. Čavrljali smo na terasi i uživali. Princeza se pojavila pored nas, nečujno, trljajući sanjivo oko jednom rukom, dok je u drugoj držala svoju omiljenu igračku. Skočila je na nas i počeli smo da se grlimo. Bože, koliko sam u tom trenutku bila zahvalna na svemu što imam. Oni su moj ceo svet, moj život!

Kasnije mi je mužić pomogao oko ručka, dok je princeza jela svoj doručak. Tada sam shvatila da sami biramo hoćemo li biti srećni ili ne. Sami biramo da li će nam dan početi kao drama ili kao najdivniji san. Ono što nam se čini kao nešto što nam ne prija, ne mora nužno da bude tako. Kao i ovaj dan meni. Prvo je izgledao kao drama, a nastavio se kao najlepša bajka.

Srpska Keri Bredšo vas opominje da je zahvalno srce puno ljubavi i da nam ono donosi najlepša čuda. Živite život punim plućima u bilo koje doba dana i svakog dana.

P.S. i u nedelju sam se rano probudila, ali ovog puta srećna, zadovoljna i zahvalna.

Autor kolumne: Lidija Gajić

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *