Skoro sam sa drugaricama bila na kafi i onako slučajno se povela tema o godinama, šta priliči da se (ne) radi u kojoj životnoj dobi i došla sam do jednog prostog zaključka, a to je da većina žena misli da ne zaslužuje nešto što želi samo zato što ima određene godine.
Drage moje, godine nisu preduslov da ostvarite ono što želite. Godine mogu da vam budu čak i plus, jer ste zrelije, iskusnije… Nemojte sebi uskraćivati sreću jer vi je zaslužujete ma koliko godina imale.
Ako žene u 40-tim godinama požele da upišu fakultet, neki kurs, radionicu momentalno to treba i da urade, jer vaše 40-te su sjajne. Možda ćete teže pamtiti gradivo, možda će vam trebati više vremena da savladate neku veštinu, ali nikako ne odustajte. Ne odustajte zbog sebe i svojih snova, jer na kraju sve dođe na svoje. Bićete ponosne kada u rukama budete držale to parče papira ili diplomu koju ste pošteno zaslužile u svojim 40-im.
Ako poželite treće dete i čujete čekaj, ti si već u godinama. PFF… u kojim bre godinama??? Pa svi smo mi u nekim godinama. Kada smo bile mlađe onda smo bile mlade za ovo, za ono; sada kada smo „porasle“ sada smo „stare“ za sve te stvari za koje smo nekada bile mlade. Ne obraćajte pažnju šta okolina priča i uživajte u ostvarenju svojih snova. Tu bebu ćete vi držati u rukama i uživati u bezgraničoj ljubavi, ma koliko godina da imate.
Konačno ste se zaljubile i smogle snage da posle milion pogrešnih izbora date ljubavi šansu. Kad ono opet oni glasovi od preko puta nisi ti neka klinka da se sada zaljubljuješ, ti si ozbiljna žena. Ma nemoj?! Po tome ispada da svaka žena koja se zaljubi spada u kategoriju neozbiljnih žena. Ma kako da ne. Volite se, zaljubite se, plešite na kiši, ljubite se u prepunom parku kao da nema nikoga. Jednostavno uživajte u životu imate samo ovaj jedan i ne dozvolite da vam ga godine kroje, jer godine su samo broj i ništa više. I treba da budemo zahvalne na svakom novom rođendanu i godini više, jer smo istrajale, preživele smo, žive smo!
Ja sam svojih 30 i nešto (bliža sam 40-im) slušam muziku glasno, oblačim se onako kako se meni dopada, razmišljam možda kao neka „klinka“, ali sam odlučila da niko i ništa neće moći da me pomeri sa mesta na kom želim da budem. Neću dozvoliti da me svrstaju u kategoriju brojeva, jer ja sam pre svega živo biće i žena, a moje godine su upravo to, samo moje i radiću sa njima ono što ja želim.
Ljubi vas vaša srpska Keri Bredšo koja se odlučila na velike korake i promene. Zamislite usudila sam se na to u ovim godinama. Ali o tome ću vam pisati nekom drugom prilikom. Do tada prigrlite svoje snove i želje, jer NIKADA NIJE KASNO!
Autor kolumne: Lidija Gajić