Manipulatori su svuda oko nas! Svakodnevno smo okruženi ljudima koji vešto skrivaju svoje pravo lice i veoma je teško prepoznati ih na prvi pogled. Raspoznavanje ovakvih osoba dodatno otežava to što su (osim toga što su takvi po prirodi) još i odlični glumci.
Tako, kada se u jednoj ličnosti spoje genetika i karakter „muljatora“ , a pored toga je i naučen da dobro glumi, dobijamo vrhunskog manipulatora koji ne bira sredstva kako bi došao do svog cilja. Ti ciljevi su različiti od čoveka do čoveka, ali im je šablon uvek isti – zbliži se sa nekim koliko god možeš, stekni njegovo poverenje i onda ga izigraj najbolje što umeš.
Da stvar bude gora, manipulatori se uopšte neće ustručavati da sa drugima podele svoj „uspeh“ i pohvale se kako su svojom „mudrošću“ uspeli da postignu ono što su hteli. Ono što ti ljudi ne znaju svakako je to da su daleko od mudrosti ili bilo koje druge osobine koja se dovodi u vezu sa nečim pozitivnim.
Manipulacija nije nikakav dar posebnih ljudi – to je jedna jako loša osobina i oni koji je smatraju veštinom zapravo pokazuju veliku količinu sopstvenog primitivizma. Možda će se i naći neko ko će misliti suprotno, ali sigurno je da onaj ko ovako nešto smatra vrlinom ne može biti na baš zavidnom nivou inteligencije.
Ipak, redovno oni koji uspeju nekoga da slažu, prevare, pokradu i sl. budu nazivani „kraljevima“, „carevima“, „legendama“ i brojnim pohvalnim titulama. I tu opet dolazimo do onih ljudi koji sve vrste manipulatorskih podvala posmatraju kao neka velika dela… Da znaju za prava dela i osobine vredne pohvale, sigurno ne bi, poput ovaca, blejali za onima kojima su apsolutno svi marionete.
Manipulatori potencijalne žrtve vide i u prijateljima i u neprijateljima, i u onima koji im aplaudiraju za sve što su uradili, i u onima koji ih osuđuju. Međutim, verni obožavaoci ovakvih likova uporno će odbijati svakakvu mogućnost za to da su njihovi idoli ipak samo praznoglavi i podli osobenjaci i da rade samo za ličnu korist.
Jedan od najbesmislenijih odgovora na pitanje o tome kakva je osoba određeni „muljator“ jeste: „Čoveče, kojom brzinom toj osobi radi mozak! U roku od dve sekunde smisli izgovor i još te ubedi da si ti kriv, bez obzira na to što nisi…“
Prvo pomislim na to da osoba koja je izgovorila pomenutu rečenicu i nije baš najnormalnija, pa puštam da se razgovor nastavi kako bih ustanovila da li je u pitanju šala ili je sve ovo izrečeno pri čistoj svesti i zdravoj pameti. Pogađate, do kraja razgovora dotična osoba samo potvrđuje moje prvobitno mišljenje.
Naime, najmanje narednih pola sata sam imala „predavanje“ o „veoma inteligentnoj osobi koja zna šta hoće i ne odustaje dok to ne dobije“. I takva osoba bi zaista bila vredna pohvale da manipulisanje nije njeno glavno sredstvo za postizanje željenog cilja.
Toj osobi su ljudi samo figure kojima upravlja kako bi postigla ono što želi, misli samo o svojim prohtevima i nisu joj strani izdaja, laganje, krađa, niti podvala. Pa ipak, iz nekog razloga, i takva zaslužuje divljenje pojedinih ljudi. Zapravo NE ZASLUŽUJE, ali IMA!
A to divljenje ima zato što narod u velikoj meri nije svestan toga da za vešto manipulisanje i upravljanje drugima nije potrebna nikakva posebna veština. Svako od nas bi mogao mnogo toga da „smulja“ i stekne na lakši, nelegalan i podmukao način, samo kada bismo to hteli. Ako ostavite po strani sve moralne, socijalne, religijske, kulturne i druge norme koje svako ljudsko biće treba da poseduje – i vi ćete postati vrhunski prevarant.
Dakle, nema tu neke filozofije i ničega na čemu posebno treba raditi, samo se treba potruditi da što manje budete dobro i produhovljeno biće, a više da radite na svojoj neljudskosti i odmah ćete se naći u rangu sa svim velikanima manipulatorskog neba!
Suština je, zapravo, u tome da je biti manipulator pitanje izbora. Sami biramo hoćemo li u sebi negovati dobre osobine i zalagati se za to da nešto postignemo svojim trudom, ili ćemo negovati podmuklost i dati sve najgore od sebe kako bismo došli do željenog cilja. Ono što je takođe bitno jeste i to da oni koji manipulišu ne prolaze uvek isključivo zahvaljujući svojim „sposobnostima“ jer ih, zapravo, često nije teško pročitati, samo ukoliko se malo potrudite.
Najčešće, u susretu sa onima koji su daleko inteligentniji i mudriji od njih, uspevaju samo zbog toga što ovi drugi ne žele da se upuste u raspravu koja nije na njihovom nivou. Ukoliko prepozna čoveka koji se služi raznim podlostima samo kako bi ostvario nešto što trudom nije mogao – pametniji će popustiti i dopustiti mu da misli kako ga je „prešao“. Svakako ni to nije najsrećnije rešenje jer dokle god pametniji popušta, budale će dobijati svojih pet minuta i (ne)zasluženi aplauz. Kako bismo iole uspeli da ovakve osobe svedemo na minimum, za početak bismo mogli da im se ne divimo, već da im u lice kažemo da su – prevaranti!
Autor: Bojana Krkeljić
