KOLUMNA: “HISTERIJA NE SME BITI KLJUČ DO ŽELJENOG”

Koju igru igra vaš mališan? Ja ću vam reći- ni jednu. U bukvalnom smislu- čitav dečji svet je igra, ali u žargonu jezika odraslih, ovo se odnosi na taktičnost i manipulaciju.

Istina je da inteligentna deca umeju vrlo spretno manipulisati drugom decom, ali i odraslima.

Danas želim  da Vam pišem o takozvanoj taktičnosti i usvojenim metodama i tehnikama komunikacije između dece i roditelja.

Kada je dete stasalo i ume da izrazi svoje želje i potrebe da ga svi razumeju, onda je to lako. Ali šta je sa bebama i onim mališanima od godinu ili dve dana koji su svesni svojih želja, ali još uvek ne umeju verbalno da ih izraze?

Roditelji  negde pronalaze način za komunikaciju pomoću osećanja- tumačeći  neverbalnu komunikaciju svog deteta. Pa tako i samo dete kada je srećno i zadovoljno ono je nasmejano, kada je glasno ili mu nešto nije po volji ono se uznemiri i rasplače. I to je u redu sve do onog trenutka kada dete počne da koristi roditeljsko povlađivanje na reakciju plača. Naravno da nećemo zanemariti detetov plač, ali ukoliko procenimo da dete ima sve što mu je fiziološki potrebno i nije ni na koji način ugroženo, treba prići ovoj komunikaciji na drugi način.

Dete treba da shvati da suzama neće uvek dobiti sve što želi. Treba pronaći način kako dete da vam na miran način pokaže šta želi i ukoliko ni tada to ne dobije, uz jasno objašnjenje,  da  tada ni suze ni histerija neće promeniti situaciju.

Roditelji greše onog trenutka kada pred dečjom histerijom popuste, ili im bude žao deteta, ili smatraju  da dete to nešto toliko želi, pa mu daju ili pak idu linijom manjg otpora, što je još gora stvar.
Roditelji rade najbolje što umeju, ali nije uvek lakše rešenje i bolje.

Popuštanjem pred histerijom male dece šaljemo im informaciju da je to način na koji oni mogu dobiti ono što žele i da je to sasvim u redu. Jer, kada se mama i tata ne bune znači da to tako treba. Ovo je ključno shvatiti jer za decu koja histerišu i, što bi se reklo pekmeze se, ne treba misliti da su ona kriva, već se okrenite ka roditeljima i shvatite da su oni za to odgovorni u potpunosti.

Neki roditelji misle kako su deca još uvek mala i ne znaju ništa, ili kada porastu to će ih proći, pa onda dožive da im se dete od deset godina treska u sred super marketa ili prodavnici igračaka jer roditelji neće da mu kupe neku igračku koja mu se dopala.

Da bi ovakve ishode izbegli, predlažem preventivu. Osvestite ovaj momenat dok je dete još uvek malo i reagujte na pravi način. Pronađite način da sa detetom komunicirate, postavite jasne granice, kada se kaže –NE, najvažnije je da toga ostanete dosledni. Doslednost je možda i osnova uspešnog vaspitanja i izgrađivanja poštovanja odluka. Kada odraste i dete će samo slediti vaš put, a sigurna sam da za svoje dete želite da bude poštovano u društvu i samim tim da se oseća prihvaćeno, uvažavajuće i srećno.

Autor: Marijana Gavrilović, dipl. vaspitač