Igra je jedan najprirodniji oblik rada kod dece predškolskog i mlađeg školskog uzrasta. Čitav dečji svet je igra.
Postoje raznovrsni oblici igara, na primer: funkcionalne igre, igre mašte, one sa gotovim pravilima, konstruktivne igre… kao i mnogi raznoliki oblici akrivnosti koji kod deteta podstiču razvoj raznih sposobnosti: otkrivačke, posmatračke i perceptivne, društvene, aktivnosti rezonovanja i uviđanja, radne i brojne druge od kojih su najzanimljiviji oblici igre takozvane pokretne igre.
One su omiljene kod dece predškolskog uzrasta. Deca kroz njih zadovoljavaju potrebe za kretanjem: trče, skaču, penju se, savladavaju razne prepreke, bacaju i hvataju, plešu uz muziku.
Kroz ovakav vid igre, razvijaju se svi mišićni potencijali i motoričke sposobnosti kao što su brzina, spretnost, okretnost, osećej za ravnotežu, gipkost, preciznost i izdržljivost. Deca vole i zanimljivo im je da oponašaju pokrete omiljenih životinja ili prevoznih sredstava. Ovakve igre uvek imaju neka pravila koja od dece traže ili da nešto sakriju, pronađu, traže ili uhvate nekoga. Kada se takve igre realizuju na čistom vazduhu, onda one veoma povoljno utiču na funkcionisanje čistavog oraganizma deteta. Pokretljive igre su nepresušni izvor zadovoljstva i radosti kod deteta.
Kroz igru dete se opušta i oslobađa svake negativne energije.
Izazivanje vedrih raspoloženja jedan je od njihovih najbitnijih ciljeva.
Pokretne igre smatraju se kao jedno od najefikasnijih sredstava za masovno preventivno vežbanje.
Igra bi trebalo da bude slobodna i spontana. Takmičarski karakrer može da poprimi kod nešto starijih grupa dece jer se na taj način razvijaju moralno-voljne karakteristike kao što su: Istinoljubivost, hrabrost, drugarstvo, solidarnost, istrajnost i mnoge druge.
Koordinacija spada u psiho-motorne sposobnosti. Pored nje, kod deteta neminovno razvijaju se još neke sposobnosti bitne i značajne za razvoj deteta, a neke od njih su i brzina, snaga, izdržljivost, preciznost, ravnoteža, gipkost i ekonomičnost pokreta. Kod deteta, razvoj koordinacije jako je bitan iz razloga što dete na taj način stiče sigurnost i orijentaciju u prostoru i vremenu. Ona deci pomaže da nauče da poštuju svoje vršnjake na taj način što će se prilagođavati grupi, na primer, kroz ples naučiće da nesebično pomažu jedni drugima, da se zajedno kreću kao celina, da formiraju jednostavne oblike stajanja, stojeći lančano, naizmenično, kružno i na tako sebi i drugarima obezbediti jasan pregled nad grupom i situacijom.
Ples predstavlja jedan oblik igre uz muziku u kojoj se objedinjuje rad na telesnom razvoju, razvoju skladnog, lepog, ritmičnog kretanja i na taj način razvija sposobnost da dete kroz pokret iskaže ono što oseća prilikom slušanja muzike.
Dete dok je u pokretu ono je istovremeno i stvaralac i istraživač i koreograf i igrač. Ono kroz ples upoznaje muziku, prostor u kome se kreće i sarađuje sa drugom decom. Dok pleše, dete se upoređuje sa vršnjacima, mašta i pokušava da napravi ravnotežu između svoje i iniciative druge dece.
Umesto što deci uključimo računar, televizor ili neku drugu vrstu pasivne zabave, trebalo bi više vremena da provodimo uz njih, da im posveti više pažnje i njihov, kako psihički tako i fizički, razvoj učinimo zanimljivijim i kvalitetnijim. Deca su znatiželjna, prepuna pozitivne energije i to znatiželjno biće uvek treba usmeravati kako bi svoju energiju iskoristilo na najbolji i najkvalitetniji mogući način.
„Usvajanje plesnog pokreta počinje od radosti, zadovoljstva, preko savladavanja tehnike plesa kao izražaja i saopštenja čulnih doživljaja, emocija te stvaralačke tehnike.“
– Mr Blagajac S.
Autor: Dipl. vaspitač, Marijana Gavrilović
