Knjige koje su nas rasplakale. Jeste li među onima koji vole da čitaju samo srećne priče ili se hvatate i onih „težih” koje mogu da dovedu do suza? Često su baš te priče, koje izazivaju najviše emocija, ujedno i one kojih se najduže sećamo. Ukoliko tražite takvo književno delo, današnja lista je za vas. U ovom tekstu pričamo o knjigama koje su nas rasplakale. Devojke sa bukstagrama su izabrale po jedan naslov koji ih je rastužio. Predstavljamo vam njihov odabir.
Ana (@thechapterthief) – „Čovek po imenu Uve”
„Čovek po imenu Uve” je knjiga koja će vas sigurno rasplakati. Čak i oni najtvrdokornijeg srca nisu mogli ostati bez suza. Uvijek tu da pomogne svojom nesebičnošću, poštenjem i dobrotom, najbolji je komšija kojeg možete poželjeti. Ako još uvijek niste saznali šta se krije iza tog namrgođenog lika, ne znam šta čekate. Jer znate kako kažu, svi mi imamo jednog svog Uvea.
Knjige koje su nas rasplakale
Radmila (@sa.knjigom.na.ti) – „Zimski vrt”
Kristin je uspela ono što retko ko uspe; vezala me je za svoje junake, dočarala krajolik koji će mi dugo ostati u pamćenju i još jednom potvrdila moju ljubav prema toj velikoj zemlji. Bez obzira na to što se čitaoci slažu da je kraj previše „srećan” ja ipak verujem u savremene bajke i nagradu u životu da kada nešto želiš, voliš i tražiš na kraju to i dobiješ.
Milica (@sazvezdje_knjiga) – „Drvo izgubljenih ljubavnika”
Ovo je potresna priča o zabranjenoj ljubavi, propuštenim prilikama, tajnim sastancima, teškim odlukama, potresnim odlascima i mirenju sa sudbinom koja nije naklonjena ispunjenu snova. Priča o jednom stablu koje krije najdublje tajne, skrivene poljupce, najiskrenija priznanja, najveću ljubav.
Knjige koje su nas rasplakale
Ovu knjigu sam čitala pre par godina, ali toliko je drugačija, toliko emotivna, toliko sam plakala dok sam čitala, osećajući njihov bol, patnju, ali i ljubav. Divna. Teška. Nezaboravna. Ako želite pravu ljubavnu priču, koja će ostaviti trag u vašem sećanju, iskrena preporuka.
„Sve što želim jeste da udišem isti vazduh s tobom.”
Dijana (@scochyca) – „Ne daj mi nikada da odem”
Potresna, opominjuća priča o grupi mladih čija je sudbina već unapred predodređena. Zatvoreni u sopstvenoj slobodi, žive, nadaju se, vole i spremno čekaju poziv da ostvare namenu za koju su stvoreni. Da li se smemo igrati Boga i pokušavati da budemo vlasnici tuđeg tela? Knjiga uz koju se tiho jeca i dugo o njoj razmišlja…
Knjige koje su nas rasplakale
Jovana (@zaljubljena_u_knjiige) – „Fafarikul”
Znate onaj osećaj kada pročitate prvu rečenicu i znate da ćete voleti knjigu? To se meni desilo sa „Fafarikulom”. Đurđica nas kroz kratke priče upoznaje sa fragmentima svog života i vodi na pustolovinu ispunjenu muzikom, knjigama, ljudima i raznim situacijama koje nas dok čitamo teraju da se setimo šta je ono sto je zapravo bitno. Uz „Fafarikul” ćete se nasmejati, rasplakati i podsetiti koliko život može biti lep.
Ana (@boo.ks808) – „Čovek po imenu Uve”
Knjiga koja me je baš rasplakala je ,,Čovek po imenu Uve”, autora Fredrika Bakmana. Radnja knjige, kao i Uveova priča, me je baš dirnula u srce. Dosta me je podsetila na jednu uspomenu i jednu dragu osobu. Nijedna knjiga me nije dugo rasplakala kao ova knjiga. Mislim da bi svako trebalo da je pročita jer je od onih knjiga koje nas vraćaju u prošlost i u isto vreme je mala terapija od svega ostalog. Takođe je jedna mala „kutija” puna lepih, srećnih, ali i tužnih i sentimentalnih emocija.
Milica (@thegirlwhoplayedwithbooks) – „Put do kuće svakog jutra sve je duži”
Ova knjiga će zauvek biti među najemotivnijim koje sam pročitala. Jedna tako kratka priča uspela je da izazove mnoštvo osećanja nakon svakog čitanja. Priča o Noi i dedi podsetiće svakog od nas na značaj porodice, uspomena i ljubavi prema bližnjima.
Autor: Milica Barać
