Već neko izvesno vreme živimo u nepogodnim vremenskim uslovima za ovo doba godine, dugo očekivano proleće je ipak postalo hladna i tmurna jesen sa dosta kiše. I niko tačno ne može da zna još koliko vremena će to trajati.
A koliko sam mogla da primetim utiče na sve ljude, a najintenzivnije utiče na osobe sa invaliditetom uključujući i mene. Zato što nama dodatno otežava kretanje i funkcionisanje napolju. A zna uticati i na raspoloženje, emotivno stanje i produktivnost, ja sam već baš duže vreme iz dana u dan pospana, ne znam kako je kod vas nadam se da vreme bolje utiče na vas. Neki od nas osoba sa invaliditetom su zapošljeni neki nisu zbog toga neki imaju mogućnost da provedu određeni period zaokupirani na poslu. Ali šta raditi kada se radno vreme završi? Mislim da je to pitanje koje u ovom trenutku ljudi najviše postavljaju sebi. To je tako i zbog još uvek aktuelnog virusa, a i zbog vremenskih uslova. Imam sreću da sam do sada imala prilike da se družim sa mojim poznanicima i prijateljima osobama sa invaliditetom koje imaju razne hobije kojim popunjavaju svoje slobodno vreme. Pa mi time daju ideju šta i ja mogu da radim. Ti hobiji mogu biti dobar način opuštanja, dobar način usavršavanja u nekoj oblasti, dobar način izražavanja. Mogu nas učiniti produktivnijim dati nam osećaj da vreme ne prolazi tako sporo. Ne znam da li ste znali da većina osoba sa invaliditetom najmanje tri meseca provedu u kući svake godine dok traje zima, u koliko su pokretni, a oni koji su nažalost nepokretni provedu i dosta duže. Kod mene to nije slučaj ali znam primere. I šta mislite kako oni održavaju svoju psihu u dobrom stanju? Neke osobe sa invaliditetom pišu pesme, neke crtaju, slikaju, neke verovali ili ne samostalno popravljaju i prave kućni nameštaj. Verujete li da uopšte nije čudno videti osobu sa invaliditetom koja je pokretna sa čekićem ili kleštima u rukama ili bilo kojim drugim alatom. Jer mi sve te sitne popravke uglavnom saniramo sami. Moj pokojni deda je bio majstor, zidar i on ima puno alata u njegovoj ostavi ja sam uvek znala koji alat zove i čemu služi jer sam često posmatrala dedu kako radi, i postavljala pitanja htela sam budem upućena i da znam. Tako i sve ostale osobe sa invaliditetom učestvuju u svemu u svom životu i svojoj okolini. Ja „ubijam dosadu“ u ovim kišnim danima tako što čitam, snimam ,pišem slušam muziku od jutra do mraka, pospremam kuću, dopisujem se sa prijateljima, pospremam kuću, vozim sobni bicikl.
Pošto stvarno zna da uhvati kriza čoveka valja se nečim zanimati jer nismo nažalost medvedi koji mogu da prespavaju loše vreme. Ovo je bio malo opuštajući i šaljiv tekst o svakodnevnici koju svi trenutno živimo na celog zemaljskoj kugli, nadam se da vam se svideo i da vam je pomogao da shvatite da smo svi u energetskom padu i da je to uredu.
Autor: Milica Đorđević
