Kako vremenske promene utiču na naše zdravlje? Kako vremenske promene utiču na naše zdravlje?
Od davnina se verovalo da vremenske promene utiču na čovekovo zdravlje. Zvuči čudno i neverovatno to što možemo predosetiti da će se sunčan dan... Kako vremenske promene utiču na naše zdravlje?

Od davnina se verovalo da vremenske promene utiču na čovekovo zdravlje. Zvuči čudno i neverovatno to što možemo predosetiti da će se sunčan dan pretvoriti u kišni. Ovaj svojevrsni fenomen ne bi trebalo pravdati intuitivnom nadarenošću.

Naime, promene vremena utiču na nas kao rezultat atmosferskih promena. Pad atmosferskog pritiska (pritisak vazduha na Zemljinoj površini) dovodi do širenja mekog tkiva i tečnosti u zglobovima. Rezultat je nadraženost nerava, što dovodi do osećaja bola.

Situacija je dodatno otežana kod hroničnih bolesnika, koji su na najvećoj meti ovih promena, kao i kod onih u postoperativnim fazama. Tegobe sve češće oseća i mlađa, potpuno zdrava populacija, a manifestuju se i kroz promene raspoloženja.

zdravlje

Bol u kostima – prvi znak vremenske promene

Osobe koje pate od reume, artritisa i osteoporoze izložene su najvećem riziku od bolova. To je zbog toga što njihove kosti, hrskavica i mišići više nemaju nekadašnju formu i dobru funkciju. Usled ovih bolesti dolazi do postepene deformacije i disfunkcije koštanog sistema. On postaje osetljiv na preterana umaranja, naprezanja, pa čak i na promenu vremena.

Takođe su jakim bolovima izloženi i oni koji su ranije imali prelom kostiju ili druge povrede. Pad vazdušnog pristiksa i porast njegove vlažnosti nepovoljno utiče na oštećena tkiva, zbog čega se javljaju reakcije.

U tim trenucima stručnjaci savetuju mirovanje i zdrav režim ishrane. Ukoliko bolovi budu nepodnošljivi i kontinuirano traju dobro rešenje je i fizikalna terapija, koja daje najbrže i najefikasnije rezultate. Njenom primenom bol je znatno ublažen, poboljšava se funkcionisanje lokomotivnog aparata, te se i svakodnevne aktivnosti ponovo uspešno obavljaju.

zdravlje

Asmatičari i srčani bolesnici

Drugoj grupi meteropata pripadaju asmatičari i srčani bolesnici. Reakcija na promenu vremena počinje čak 48 sati pre, a prestaje neposredno nakon što ono nastupi. Naime, niska temperatura u kombinaciji sa promenom vazdušnog pritisku dovode do niza promena u organizmu. Najopasnije su sužavanje krvnih sudova, zgrušavanje krvi, ograničen protok krvi, kao i manjak kiseonika koji dopire do srca.

Lekari smatraju da su osobe koje imaju problem sa respiratornim sistemom ili srcem izloženi najvećem riziku. Promene vremena u njihovom organizmu mogu biti pokretači moždanog udara, infarkta, tromboze, gušenja, aritmije ili niskog pritiska.

Glavna preporuka je smanjiti fizičku aktivnost, uzimati terapiju na vreme i unositi mnogo tečnosti. Ishranu bi trebalo korigovati tako da se izbegava masna i pržena hrana, a poveća unos voća i povrća. Takođe, ne savetuju se putovanja niti duge vožnje, a svaki stres naročito pogoršava stanje.

zdravlje

Nepodnošljive glavobolje

U najvećem broju slučajeva nagle promene vremena izazivaju jake glavobolje. Pad temperature, a posebno vetrovita stanja sužavaju krvne sudove hipotalamusa. Tako dolazi do naglih i jakih bolova u glavi (uglavnom jedan deo glave), koji traju isprekidano ili u kontinuitetu.

Glavobolje se najčešće manifestuju u kombinaciji sa drugim simptomima. Najučestalije su promene u vidnom polju (smanjenje oštrine vida, zamućenost vida), trnjenje ekstremiteta i gubitak koncentracije. Pod uticajem glavobolje dolazi i do reagovanja na svetlost, zvuke ili mirise. Zbog preteranog draženja nerava, svakodnevne obaveze se sporije i teže obavljaju, što naročito uzrokuje emocionalne promene.

zdravlje

Promene raspoloženja i depresivna stanja

Ne moramo imati nijednu hroničnu bolest da bismo reagovali na loše vreme. Nekada je dovoljno da čujemo zvuk kiše ili vidimo tmurno nebo i eto promene raspoloženja. U ljudskoj prirodi je da teži lepoti, balansu i harmoniji. Zato smo s prvim prolećnim danima srećni, poletni, energični. Čim se takav sklad u prirodi naruši i naša čula negativno reaguju.

Normalno je da nam kiša, vetar ili ekstremno niske temperature pokvare raspoloženje. Da stvari budu teže, neraspoloženje nije jedini rezultat promene vremena. Pospanost, malaksalost, otežano kretanje – sasvim je karakteristično u ovakvim danima. Sve to nas zatvara u četiri zida i dane čini dužim i dosadnijim.

Još jedna od posledica vremenskih promena je i slaba koncentracija. To naročito ne ide na ruku đacima i studentima. Rasejanost, slab protok informacija i brzo umaranje jasni su pokazatelji da je koncentracija u padu.

Praksa pokazuje da je znatno lakše ovakve vremenske neprilike provesti u društvu. Zato sa prvim tmurnim danom, organizujte sedeljku sa prijateljima ili zabavno veče sa porodicom. To će biti jedini način da se opustite, uživate i ostanete nasmejani.

Autor: Ljiljana Bugarski

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *