U današnjoj temi bavićemo se stvarima koje nikako ne smete dozvoliti detetu, tj. najbolje bi bilo da te stvari izbegavate. Kasnije u nastavku dobićete i zamene za navedena ponašanja pa možete zameniti i koristiti u svakodnevnici.
Prva stvar koju viđam često na ulici je ponašanje prema detetu kao prema odrasloj osobi(muškarcu ili ženi).
Primeri: „Jao ma šta kažeš, ženo“, „Da znaš kakav je gad onaj tvoj otac“, „Da li si videla ono malopre šta mi je rekao u svađi?…
Decu ne treba uplitati u odnose sa vašim partnerom, jer je on njima samo roditelj. Decu treba držati podalje od takvog odnosa jer niste prijatelj sa vašim detetom već ste mu primer koji će posle da ga košta. Deca trebaju da zadrže dete u sebi i svoj svet bez problema. Naravno, vi ćete ga na vreme, lagano uvesti u sve ali ne na ovakav način već ćete pričati sa detetom o problemu ili razvodu nasamo ili sa partnerom i dati mu odgovore na sva njegova pitanja.
Zašto?
Dete će takvim ponašanjem steći slobodu da se ponaša kao vi, kao neko ko apsolutno može da vaše mišljenje (umesto svoje) iznese u javnosti. Tako će vaše reči ponavljati naglas, u prevozu, restoranu, javnom prevozu. Samim tim gubi detinjstvo.
Zamena za model ponašanja: Svoje probleme rešavajte kada dete nije tu, nastavite da zadržite dete u detetu, dete treba imati vreme sa vama koje pripada samo njemu. Čitanje priča, mitova, bajki, igranje sa vama, i ostale aktivnosti umesto da tračari sa vama.
Sledeća zabranjena stvar je puštati dete da ima potpunu slobodu da uzima šta želi po kući ili negde drugde. Razumem želite da dete učestvuje sa vama u aktivnostima ponekad, ali grešite. I ja nekad kačim veš sa sinom, ali kasnije deca automatski počinju da vas zaboravljaju kao roditelja i vaspitača. Mora znati gde mu je mesto.
Zašto? Zato što mogu naići gosti, rođaci, a vaše dete će ustati da sipa sok, otvarati frižider, paliti šporet i vi ćete se buniti iako ste mu dali nasamo potpunu slobodu za to. Dete nije gazda kuće, domaćin… Već dete. Neka pomogne, ali neka zna da je to trenutno i kroz igru.
Zamena za model ponašanja: neka njegova soba bude glavno mesto za igru, transformišite je po potrebi i upalite maštu. Tako će sobu jedino prepoznati za igru. A kasnije može sam i raspremiti dok gosti sede mirno u dnevnom boravku.
Treća stvar koju treba izbegavati je ne doslednost.
Doslednost u vašem ponašanju i kažnjavanju vaspitava decu. Budite dosledni i blagi vaspitači. Nemojte puštati da dete dobije predugačak „jezik“, vodite računa šta pričate, a kada psujete možete iskoristiti jedan trik. Dajte detetu teglu, svaki put kada opsujete u toku dana recite detetu da ćete mu ubaciti dinar u teglu, ako nastavite da psujete neka to ide na vaš račun!
Nemojte odustati jer sam i ja sama tri godine stalno pratila njegovo ponašanje, želeći rezultate. Teško je, ali se isplati. Zadovoljna sam samo što nije prestao da bude dete i nije postao moj prijatelj, a ja sam ostala dosledan roditelj koji voli da uči nove stvari koje će nam oboma koristiti.
Autor: Jovana Disić
