Da li znaš da tvoja psiha i telo ulažu skoro isti napor kada radiš stvari koje te vode do ostvarenja ciljeva i kada zabušavaš u tome? Razlog je jednostavan – obe varijante zahtevaju određene veštine.
Ako se odlučiš za prvu, da koračaš ka svojim ciljevima zaobilazeći svakodnevne prepreke – jačaćeš veštine istrajnosti, doslednosti, hrabrosti, rezilijentnosti… Ove veštine su zdrave, korisne i radiće u službi tvog napretka.
Druga opcija je da izbegavaš razvojni put i zabušavaš u radu na svojim ciljevima. Maštaš i odlažeš ili se potrudiš da objasniš sebi da to nije za tebe.
Svima je jasno zašto nam je u radu na ostvarenju ciljeva neophodan uložen napor za sticanje gore pomenutih veština.
Pitanje je kakve veštine stičem (i u šta ulažem napor) eskivirajući rad? Te veštine nazivamo kontraveštine. U njihovo kreiranje ulažemo mnogo napora da bi vrlo “kulturno” i ubedljivo radile PROTIV nas.
Pitaš se kako? Evo na primer, želiš da pokreneš svoj biznis. Ako radis na tome, potrebne su ti veštine koje smo pominjali. A ako se odlucis da zabušavaš, na scenu nastupaju kontraveštine koje ce ti veoma ubedljivo objasniti zašto treba da odustaneš od te ideje, nemaš vremena ni snage. Ili nisi dovoljno dobar, spreman, lep… Koliko hoćeš načina da objasnis sebi da taj biznis treba odložiti za “bolje dane”. Ako poveruješ u to onda su kontraveštine vrlo efikasno obavile svoj posao.
Svaki put kada sabotiraš sebe u radu na ostvarenju svojih ciljeva, seti se da zabušavanjem ne štediš energiju već je trošiš na usavršavanje kontraveština koje će te ubediti da je stagnacija u redu. Ti ne stagniraš, ti se trošiš. Samo ne na lični razvoj, već protiv njega. A to je, složićemo se, ipak gora opcija za odabrati.
Autor: emocionalno.osnazivanje
