Pandemija je neosporno promenila svet. Nekome na bolje, nekome na gore, jer svako ima „svoj svet“. Gledano sa strane prirode, oporavljena je. Gledano sa strane ljudi, oporavljaju se. Priroda nam je već dugo bolesna, te je njen oporavak logičan sled. A ljudi, kako ko, uglavnom su otkrili neke nove sebe, usled nemogućnosti da otkrivaju okolinu. Kada si predugo zatvoren u glavi, sledi ti i zatvoren prostor. Ali, ni leptir ne bi poleteo da prethodno nije prošao teskobu u čauri. Te tako, oslobodiše se talenti, pokrenuše novi biznisi, potpuno neočekivani i iznenađujući, jer mir to i donosi.
Zar to što kanali u Veneciji ponovo imaju bistru vodu, ribice i labudove nije promenjen svet? Takođe, istraživanje koje je sprovela NASA, pokazuje da se smanjilo zagađenje vazduha usled smanjenja izduvnih gasova iz automobila, elektrana i fabrika. Da ne govorim o “cvetanju” onlajn sveta i reforme obrazovnog sistema.
Kada nećemo mi da menjamo svet, svet onda promeni nas. I zato, imam predlog za vas. Tačnije više njih. Prvi je da od danas pokušate da budete razumevanje, najpre sebi, a onda i drugima. Drugi je da radite ono što vam srce šapuće, a ponos ostavite po strani. I treći, ali nikako manje važan, je da poverujete da možete da ostvarite ono što želite. Dobro ste pročitali, već sada, takvi kakvi ste, spremni ste da krenete u život kakav zaslužujete. Nađite svoje načine, rešenja, knjige i ljude koji vam mogu pomoći. Pa, ne mislite valjda da oni koji žive svoje snove jednom nisu bili na vašem mestu? Itekako jesu, samo nisu odustali tada. Setite se leptira sa početka priče, nije li divna činjenica da je ova godina bila godina leptira? I, jeste li promrdali krila već? Šta čekate? Letite!
Autor: Ana Milovanović
