Kada pitam roditelje šta su im najveći izazovi u vaspitanju, u većini slučajeva kažu- komunikacija sa decom. Ne slušaju, rade sve po svome, samo kako oni hoće. Da li je baš tako ili ima i nešto više od toga? Šta doprinosi kvalitetnijem prenošenju informacija između roditelja i dece?
Ton glasa određuje da li će Vas dete čuti. Mlak ton, sa primesom oklevanja, doprineće da Vas dete ne shvata ozbiljno i da vaša poruka nije važna. Previše grub, agresivan ton, ukazuje da ste se iznervirali, da ste nemoćni a i uplašiće dete. Takođe, ukoliko facijalna ekspresija ( mimika) nije adekvatna poruci, dete je neće shvatiti ozbiljno.
U komunikaciji sa detetom najvažnije je da oseti da je poštovano. Bez obzira na uzrast. Roditelji često koriste autoritet da omalovaže detetove želje i potrebe. Morate biti svesni da je preko puta Vas sagovornik, kojeg god da je uzrasta. Kada razgovarate sa detetom, spustite se ,,na njegov nivo”.
Jasnoća poruke je važna prilikom razgovora, stoga izbegavajte ,,bebeći”govor. Koristite kratke, jasne i direktne naloge. Nemojte filozofirati, uvijati, moliti dete. Jednostavno i prirodno stavite mu do znanja šta želite.
U vaspitanju je važno, ukoliko živite sa partnerom ili nekom drugom osobom, da usaglasite stvavove. Kada jedan roditelj nešto kaže, važno je da drugi ne ,,skače” preko njegove/ njene reči. Uvek se pre prenošenja poruke dogovorite sa osobom od značaja u vaspitanju.
Neverbalne poruke su jako važne. Ukoliko, na primer, svojoj deci objašnjavamo da jedu za stolom a sami to ne radimo, neće nas poslušati. Deca imaju stav- gledam te, ali te ne slušam. Upijaju i druge neverbalne poruke. Ukoliko roditelj ne odgovara na dečja pitanja, dete se može povući. Iako roditelj nikada jasno nije izrekao zabranu na pitanja, dete će shvatiti da to ne treba da radi…
Ovo mi je važno zbog… deca često prime poruku od roditelja sa objašnjenjem: ,,zato, jer sam ja tako rekao/ rekla, jer sam te ja rodila/rodio”. Važno je da objasnimo detetu zašto nešto ne može. Koliko god je teško, pokušajte da stav bude iskren.
Manipulacija je možda teška reč, ali nekada se neprijatne stvari lakše rade kroz pozitivne. ,,Da li ćeš da ti pročitam priču pre ili posle kupanja? Hoćeš li jesti spanać pre ili posle šetnje?” Sa tim stavom detetu se ništa ne nameće, već mu se u ruke stavlja izbor. Samim tim , šta god izabere uvek ga podsetite da je samo odabralo i pristalo.
Autor: Bojana Aleksić, pedagog