Kada je najteže nisam odustajala: Branka Bešević- Gajić. Branka Bešević Gajić je nagrađivani filmski i televizijski reditelj, dramski i audiovizualni umetnik, doktor umetnosti, kreativni producent i scenarista. Trenutno radi dva filma na kojima potpisuje scenario i režiju.
Nagrađivana je u više obasti filmske umetnosti, a o njenim filmovima se i danas priča. Branka je supruga, majka i uspešna poslovna žena. Razgovarali smo sa njom o njenom poslovnom angažmanu i bitnim planovima.
Kako je biti žensko u filmskoj industriji?
Nikada se nisam osećala inferiorno u odnosu na muškarce zato što sam žena u filmskoj industriji. Kao filmski reditelj čak naprotiv imala sam hrabrosti i više nego što sam mogla da pretpostavim, bitno je bilo usuditi se i krenuti u realizaciju svojih ideja. Kada je najteže nisam odustajala već naprotiv bila sam još istrajnija. Samopouzdanje sam stekla još na fakultetu jer sam bila jedan od najboljih studenata. Osvojila sam i nagradu na FDU-u za najbolji diplomski master rad. Još tada sam shvatila da je znanje moć sa kojim stičete kredibilitet i integritet, samim tim uspevate da održite i autoritet u profesiji. Najbitnije je da svoj posao radite najbolje moguće što znate i rezultat je neminovan.
Kada je najteže nisam odustajala: Branka Bešević- Gajić
Velika je sreća kada radite posao koji volite, stvarati danas je ponekad pravi podvig jer nekada i finansijska sredstva znaju da ograničavaju, ali nisu presudna, mimo svega ljubav i upornost su ključ svega. Bez ljubavi bilo bi nemoguće baviti se umetnošću jer to nije posao kao i svaki drugi, to je posao gde ostavljate jedan deo sebe, pored talenta neophodan je konstantan rad na sebi. Uostalom žena reditelj Alis Gi Blaše je sve donedavno bila smeštena u fusnote: uvažena kao prva žena reditelj, ali potpuno zapostavljena u kontekstu uticaja. Ona je od 1896. godine snimila oko hiljadu filmova, prevazilazeći vizuelne i tematske granice. Tako da mogu sa ponosom da kažem da mi je veliki uzor kada su u pitanju žene reditelji. Ona je istraživala klasna pitanja, ali i pitanja roda i rase, a inspirisala je buduće divove kinematografije poput Sergeja Ajzenštajna, Alfreda Hičkoka i Anjes Varde.
Koliko je moderno doba uticalo na film početkom milenijuma, što u pozitivnoj što u negativnoj meri?
Svakako moderno doba je unapredilo film i znatno olakšalo proces rada na filmu. Početkom novog milenijuma digitalna tehnologija dostigla je pomak. Pionirsku ulogu Džejms Kameron odigrao je kada je snimio 2003. godine IMAX 3D film “Duhove iz ambisa”. Taj film je snimljen specijalno konstruisanom 3D digitalnom kamerom napravljenoj po Kamerovim specifikacijama. Ta kamera se koristila za još nekoliko filmova koji su nastali nakon “Duhova iz ambisa”. Nakon velikih priprema Kameron je i snimio Avatara. Nažalost ni uložena sredstva, ni milionska publika nisu dovoljni da bi se film “Avatar” smatrao odličnim filmom. Reditelj je više vodio računa o tehnologiji i 3D efektima, a manje o narativu. Tako da je to možda negativna mera koja je nastala kao posledica modernog doba jer su mnogi stvaraocima bila fokus tehnika, a manje sadržaj.
Trenutno radiš na dva projekta. Reci nam o čemu se konkretno radi.
Trenutno režiram u produkciji City Grupa producenta Olivera Paunovića, Celovečernji dokumentarni film „Izvan vremena“ je pre svega film o neprestanoj životnoj borbi, o bezuslovnoj ljubavi, umetnost koja briše granice, koja spaja ljude bez obzira na nacionalnost i versku pripadnost. Biografski film o muzičkoj divi, film o ženi koja je svojim talentom i svojom mladošću zasenila svetsku muzičku scenu. Dokumentarni film pod radnim naslovom “Izvan vremena” treba da bude: mešavina snova i realnosti treba da bude istinita bajka isprepletana celim Biljinim bićem. Ova priča je jedinstvena po tome što je radnja svedena i u vremenu i u prostoru i po tome što istražuje fenomen ljudske duše, prožet elementima bezuslovne vere, nade i ljubavi. Zbog toga je film „Izvan vremena“ bajka sa porukom celom svetu verujte u to što radite i ostvariće te svoj san.
Kada je najteže nisam odustajala: Branka Bešević- Gajić
Privodimo kraju snimanje filma o fudbaleru Duletu Saviću, a u ovom dokumentarcu o velikanu jugoslovenskog fudbala govore sve same legende iz različitih društvenih sfera. Film „Dule Savić-a u Londonu muk“ je dokumentaristička priča u o najpoznatijoj velikoj Zvezdinoj zvezdi kojoj je čitava Jugoslavija skandirala ime Duleeee Savić! Ovaj film će sigurno ostaviti izuzetan doprinos dokumentarnom žanru jer briše granice između dokumentarnog i igranog pristupa. To je bilo veoma zahtevno produkcijski, ali smo se trudili da ostavimo autorski pečat u svakom segmentu ovog filma i nadam se da će na svakog gledaoca ostaviti snažan umetnički utisak gde će se oni poistovetiti sa našim glavnim junakom kao i sa njegovom istrajnosti, ali i upornosti koja je rezultat njegovog velikog uspeha. Kao reditelj toga, pratim glavnog aktera u raznim svakidašnjim obavezama, sve dok ne prestane postati svestan prisutnosti kamere gde počinje da se emotivno otvara na pravi način u razgovorima sa svojim prijateljima.
Ovaj dokumentarac ne sadrži samo proces intervjua i kadrove u kojima akteri razgovaraju okrenuti prema kameri odgovarajući na pitanja, već su akteri dovedeni u realnu životnu situaciju gde se bave svakidašnjim uobičajenim obavezama u kojima međusobno komuniciraju. Priča o jednom velikom fudbaleru koja se ne bavi ni nacijom ni verom, već sportom i njegovim profesionalnim dostignućima, sigurno će zainteresovati publiku u čitavoj nekadašnjoj Jugoslaviji.
Nedavno si posetila Mećavnik i bila gost našeg cenjenog reditelja i pisca Emira Kusturice. Kako je bilo družiti se sa njim?
Meni je posebna čast što sam imala priliku da sarađujem sa profesorom Emirom Kusturicom. Snimanje na Mećavniku je nešto što je meni ostavilo najjači utisak u vezi sa početkom ove Nove 2023. Mislim da smo uradili veliki posao, sada su ostali sitni detalji ali i neke nove ideje za buduća dela.
Kada je najteže nisam odustajala: Branka Bešević- Gajić
Kakvi su ti planovi za naredni period?
Radim baš puno i veoma sam angažovana. Imam svakako dosta toga kako privatno tako i profesionalno sve ide svojim tokom i ne forsiram ništa već sve što je do mene nastojim da dam sve od sebe čak i više od toga ali moje je staro pravilo, da ne pričam o svojim idejama-planovima dok ih ne ostvarim.
Intervju obavila: Lidija Gajić
