Kad u jesen lišće opada i vene, običaj je u njenom selu momci da se žene! Kad u jesen lišće opada i vene, običaj je u njenom selu momci da se žene!
Pre tačno mesec dana Božici Velousis srpskoj književnici, pesnikinji, novinarki i humanitarki koja je ostvarila saradnju sa UNICEF-om i Crvenim krstom Srbije, uručena je... Kad u jesen lišće opada i vene, običaj je u njenom selu momci da se žene!

Pre tačno mesec dana Božici Velousis srpskoj književnici, pesnikinji, novinarki i humanitarki koja je ostvarila saradnju sa UNICEF-om i Crvenim krstom Srbije, uručena je prestižna „Zlatna značka“ za doprinos razvijanju kulturnih delatnosti, za nesebičan trud, rad i stvaralački doprinos srpskoj književnosti Srbije i to jednoglasnom odlukom Kulturno-prosvetne zajednice zajednice Srbije…

Poštovaoci njenog pera i drugi građani sa područja Balkana, već izvesno vreme zapažaju njeno autentično obraćanje javnosti i to kroz projekte pri kulturi Srbije, humanitarnom radu sa decom i putem drugih događaja, ali s misijom očuvanja tradicije, kako je i nedavno naglasila na svojim društvenim mrežama. Njena pojavljivanja u autentičnim i arhaičnim očuvanim komadima stare gradske beogradske, šumadijske ili kosovsko-metohijske nošnje zaista nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim, posebno jer tako širi domaće nasleđe svojih baka i deka koje nosi u dugom i nostalgičnom sećanju. Želeći da se približi mlađim naraštajima, na specijalnom fotografisanju na južnom bedemu beogradske Tvrđave, za novu zbirku poezije, zahvaljujući slavnoj dizajnerki i modnoj kreatorki Tijani Cvetković ispred salona venčanica „Dar“ spojila je nespojivo! Tačno tako. Njih dve su nakon višečasovnog razmišljanja i razgledavanja po salonu, odabrale svečanu belu čipkanu haljinu koju su spojile sa libadom od bordo pan pliša i zlatne srme, koja datira čak iz 18. veka, a pripadala je Božičinoj baki Radmili, inače poznatoj čuvarki šumadijske kulturne baštine. I tako dok su Beograđani u prolazu zadivljeno posmatrali srpsku pesnikinju u ovoj originalnoj stilizaciji, ona je evocirala uspomene na folkorno društvo u kom je igrala, potom na sopstveno detinjstvo, porodična i javna okupljanja, druge događaje etno karaktera u kraju o kom je odrasla.

Inače, Božica Velousis tvrdi da predstavnici današnje omladine sve više nastoje da venčanja predstavljaju baš u ovom maniru, jer bez bogate prošlosti zaista nema svetle budućnosti niti tradicije, što je i potvrdila radeći u okviru mnogih projekata očuvanja nacionalne baštine Srbije. Venčanje predstavlja životni događaj i sasvim je u redu da tog dana mladenci budu obučeni kao njihovi bake i deke, jer to je još jedan od načina da se u budućim porodicama prenese i očuva poštovanje, vaspitanje i svest očuvanja tradicije, običaja i adeta iz porodične kuće. Stoga je sve manje venčanja u urbanim ugostiteljskim objektima. Danas se venčanja sve više obavljaju ispod vedrog neba, na lepo uređenim zelenim površinama, u etno selima, cvetnim baštama…. da bude baš kao nekada. Sličnu naviku sve više primenjuju i građani drugih država Evrope.

Srpska narodna nošnja svakako zauzima posebno mesto u materijalnoj kulturi i tradiciji srpskog naroda na Balkanu. Svaki motiv na nošnji ili rad je predstavljao podneblje sa kog dolaze oni koju su nju nosili, dok je u svom istorijskom razvoju nošnja predstavljala i poreklo, religiju, poruku.

Jesen je stigla, a dunja na ormaru zamirisala, a vi, dragi čitaoci našeg portala ukoliko niste, pogledajte u svojoj škrinji, možda se baš krije očuvana anterija, šajkača, jelek, mintan, fermen, pojas kovanik, đerdan od dukata… ili baš livada vaše bake koja još miriše na smilje, bosiljak i lavandu.

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *