„Kad se vratim” – knjiga posle koje se dugo razmišlja. Ne bih želela da previše pričam o samoj radnji ovog romana, pošto verujem da bih time pokvarila čitanje onima koji tek planiraju da uzmu ovu knjigu. Ukratko, u knjizi pratimo dva vremenska toka, jedan u sadašnjosti, jedan u prošlosti. Pitanje je imaju li oni ikakve poveznice ili su samo dve priče do čijeg preplitanja nikada neće doći.
„Kad se vratim” – knjiga posle koje se dugo razmišlja
U sadašnjosti pratimo priču čoveka koji je izgubio brata i koji mora da nauči da se nosi sa tim, iako to deluje potpuno nemoguće. U prošlosti pratimo momka koji oseća kao da ne pripada svom okruženju i koji mora da prihvati da je njegov život takav kakav jeste ako želi da se uklopi u svoju okolinu.
Mladen Jakovljević piše bogato, raskošno, uvodi vas na stranice svog romana vrtoglavo. U mom slučaju uglavnom me prvo pomalo zbuni, a onda navede da poželim da njegove knjige imaju duplo više strana. Centralna tema ovog romana je bol i načini na koje se svako od nas sa njom nosi.
Neko od nas odluči da prihvati stvari koje ne može da promeni, dok drugi jednostavno ne mogu da odustanu i spremni su da iscrpe sva znanja i mogućnosti koje imaju kako bi se suočili sa onim što deluje nemoguće. Verujem da će se svako nakon čitanja ovog naslova zapitati koliko daleko bi otišao da spase svoje voljene i gde je granica u želji da zaštitimo svoje.
„Kad se vratim” – knjiga posle koje se dugo razmišlja
„Onoga dana kada umre neko koga volite kao sebe, tog dana sudbina puca sačmaricom. Ispali pregršt sačmenih kuglica. Lakše bi bilo da odmah sve udare. Ali ne. Lete različitim brzinama. Sve pogađaju, pre ili kasnije. Svaka boli. A nemoguće je pretpostaviti koja će koliku rupu ostaviti i koliko će duboko prodreti.”
Autentičan jezik, moralne dileme likova i mešavina fantastičnog i sasvim realnog ono su što karakteriše i ovu Mladenovu knjigu. Priča u ovom romanu ide unazad. Za to postoji savršeno objašnjenje koje će svaki čitalac otkrivati onako kako ranja odmiče. Emotivne pukotine, naprsline na duši, osećaj nepripadanja, neprospavane noći. Gde završava ljubav, a počinje bol?
“Naprsline na duši takođe svi imaju, samo su oni naizgled normalni sposobni veštije da ih zamaskiraju.”
„Kad se vratim” – knjiga posle koje se dugo razmišlja
Meni čitanje ovakvih knjiga uvek otvara mnoštvo pitanja. Verovatno bih mogla da provedem dane diskutujući o temama kojima se roman bavi i ni to ne bi bilo dovoljno. Čitajte „Kad se vratim”. Ovakve knjige vrede.
Autor: Milica Barać
