JATO ZLATNIH RIBICA

Otpustili su meteorologe i ukinuli emisije voditeljima vremenske prognoze. Pobacali na smetlište foto-albume i VHS kasete, ugasili video-klubove. Uništili su i faks i dopise, poslovne pošiljke i ljubavna pisma. Nema ni crvenog kvadrata za označavanje datuma na kalendaru, ni cepanje stranice isteklog meseca. Polomili su i računaljku i digitron, nestale su kamere i fotoaparati. Ni diktafoni se više ne kupuju da zabeleže mudrosti sagovornika. Nema koverte, ni razglednice, pa ni lizanja i lepljenja poštanske markice sa nekim bitnim likom. Davno su pobacane i ploče i gramofoni, CD-i i vokmeni. Iscepani su i rokovnici i adresari, telefonski imenici i spomenari. Ne namešta se više antena na radio-prijemnicima, dok spikerov glas krcka i televizor se retko pali. Pokidali su bioskopska platna i iščupali daske koje život znače. Stale su kazaljke svih ručnih i džepnih satova, te su postali više modni detalj nego svrsishodna stvar. Ne okreću se ni zavrtnji, jer ni budilnik zorom ne zvoni.

Iscurela je patrona iz penkala i hartija se potrošila, pa je nema kada zafali u pisaćoj mašini. I one su bačene. Šta će nam fenjeri, sveće i baterijske lampe? Čemu enciklopedije, knjige i večernji listovi? Turistima ne trebaju ni atlasi ni gradske mape, a mi ne obrćemo brojeve na žičanim telefonima, za neke drage i duge razgovore. Ispraznili su terene i igrališta i porušili šahovske figure. Razjurili su decu što su igrala žmurke i izbušili im loptu. DŽijadžojci i barbike su se posvađali. Pojeli su i frizbi i lastiš i klikere i karte. Zaturili slagalice i kocke. Zakinuli su nam život i koncentraciju. Usisali su nam pamet ti pametni telefoni. Postali su epicentar čovečanstva i pretvorili ljude u Jato zlatnih ribica.

Autor: Aleksa Ćelap