„Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje“ – Osnazzene. Osnazzene su organizacija koju vode mlade i hrabre devojke, koje ne prezaju da se uhvate u koštac sa možda i najvećim problemom današnjice, a to je nasilje. Kako su došle na ideju i odakle im hrabrost da raskrinkaju velike sajber grupe osvetničke pornografije i koji su im dalji planovi, ispričale su u razgovoru za naš portal.
„Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje“ – Osnazzene
Šta je to što vas je opredelilo da se borite za sve ljude koji su izloženi bilo kom obliku nasilja?
Prije svega, djevojke i žene su postepeno počele da nam se javljaju i da dijele svoja traumatična iskustva. Kako je vrijeme odmicalo, sve veći broj djevojaka se javljao, stoga smo smatrale da je nužno da sprovodemo istraživanje kojim ćemo podići svijest među društvom o važnosti ovog problema sa kojim se žene svakodnevno suočavaju, a sa druge strane one su te koje su osuđivane i omalovažavane od strane okoline, a počinilac je taj koji je stavljen u drugi plan.
Da li vam se javljaju žrtve nasilja i na koji način im pomažete?
Žrtve nasilja nam se obraćaju u velikom broju. Žene koje su pretrpele određeni oblik nasilja često su prepuštene same sebi, ne postoji adekvatan pravni okvir koji bi ih podstakao da prijave nasilje, stoga smo mi tu da im pružimo moralnu podršku, da ih razumijemo i da ih ohrabrimo da prijave nasilje.
„Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje“ – Osnazzene
Nažalost, živimo u takvom vremenu i društvu da jedino pritiskom javnosti i medija možemo da očekujemo određenu pozitivnu promjenu. Takođe, nakon razgovora, žene upućujemo na dalje relevantne intitucije koje bi mogle riješiti njihov slučaj. Ono što je za nas najveći uspjeh do sada jeste što žene imaju povjerenja u nas, osjećaju se slobodno da nam se otvore i ispričaju svoje iskustvo.
Nedavno ste uspele da se neprimetno uključite u jednu grupu koja deli zastrašujuće pornografske snimke i fotografije. Šta ste tada mogle da vidite u toj grupi?
Prevashodo, mi smo se priključile telegram grupama kako bismo istražile u kolikoj mjeri se djeli osvetnička pornografija, međutim na ono što smo naišle, nismo uopšte očekivale. Pored osvetničke pornografije, u velikoj mjeri se dijeli i dječja pornografija kao i incest. Ono čemu se nismo nadale da ćemo pronaći u okviru grupa jeste incest, gdje muški članovi porodice, krijući, slikaju svoje majke/sestre/ujne i šalju u grupe na ocjenjivanje i razmjenu.
„Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje“ – Osnazzene
Nailazile smo na ovakav tip sadržaja u velikoj mjeri, pri čemu poruke uglavnom glase – “Hoće neko da mu ocjenim mamu”, – “Incest?”, “Ocjenjujem majke, sestre, ujne…” i tome slične poruke. Pored gorenavedenog, postoje i slučajevi gde se djevojke ucjenjuju za određenu svotu novca, od strane admina ili vlasnika tih grupa, ili će u suprotnom javno objaviti njihove ekplicitne fotografije koje su poslate nekome u povjerenju.
Da li je možda bio prisutan strah da vas ne zadesi ista ili slična sudbina devojaka koje su na tim snimcima i fotografijama?
Mi smo prije svega bile fokusirane da pružimo podršku i određenu vrstu pomoći ženama koje su prošle kroz ovo traumitačno iskustvo, stoga nismo obraćale mnogo pažnje na to da i mi možemo biti potencijalna žrtva. Veoma je bitno napomenuti da svaka od nas može biti žrtva kao i da bilo ko može biti počinilac, pogotovo u današnje vrijeme, gdje imamo ekspanziju interneta i različitih deepfake aplikacija koji se zloupotrebljavaju u te svrhe.
Prošlo je više od 30 dana od kako ste ceo slučaj iznele u javnost. Da li je nešto preduzeti po tom pitanju?
Nakon objavljivanja istraživanja, Nacionalni centar za bezbednost dece na internetu pri Ministarstvu informisanja i telekomunikacija nas je kontaktirao da prosledimo sve dokaze (linkove grupa i screenshotove u kojima se potražuju ili dele fotografije maloletnih lica) kako bi formirali predmet i poslali ga Odeljenju za visokotehnološki kriminal. To smo učinile, a dan kasnije nas je inspektor iz VTK-a obavestio da je materijal stigao i da će ga dalje proslediti tužilaštvu. Međutim, prošlo je mesec dana bez ikakvih novih informacija.
Pored dečije pornografije, samostalno smo poslale i screenshotove gde se deli osvetnička pornografija, incest, ucenjivanje za novac, pedofilija i druge aktivnosti, sa IP adresama i ličnim podacima počinilaca, ali nismo dobile povratnu informaciju. Takođe smo bile kontaktirane i od strane ministarke Tatjane Macure kako bismo se sastale sa njom i probale da nađemo zajedničko rešenje.
„Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje“ – Osnazzene
Što se tiče samog sastanka sa ministarkom Tatjanom Macurom, objavile smo saopštenje za javnost na našem Instagram profilu, gde smo objasnile razloge za neuspostavljanje saradnje i dalje ne bismo komentarisale, uprkos njenim izjavama u emisijama.
Na koji način ste sve spremne da se borite protiv digitalnog nasilja?
Borimo se svim raspoloživim sredstvima. Podnosimo prijave nadležnim institucijama i sarađujemo sa drugim organizacijama kako bismo pronašli zajednička rešenja. Aktivno prikupljamo materijale i dokaze unutar Telegram grupa protiv počinilaca. Planiramo uspostaviti besplatnu pravnu podršku za žrtve digitalnog nasilja (konkretno osvetničke pornografije), a trenutno radimo direktno sa žrtvama, pružajući im podršku i usmeravajući ih ka relevantnim institucijama. U okviru narednog projekta, planiramo održavanje radionica o bezbednosti na internetu kako bismo podigli svest o ovom problemu.
Na kojim projektima sada radite?
Trenutno radimo na realizaciji projekta pod nazivom „Započnimo eru digitalne bezbednosti“. U predstojećem periodu održaćemo edukativne radionice u Inđiji, Vršcu i Subotici u cilju podizanja svesti kod mladih o dezinformacijama na internetu kao i vrstama manipulacija koje postoje.
Takođe, cilj nam je da mladima predstavimo načine i mogućnosti na koje mogu da se zaštite na internetu, kao i kome bi trebalo da se obrate ukoliko dođe do određene zloupotrebe ili nešto slično. Ono što ćemo posebno istaći prilikom radionica jeste deepfake tehnologija koja je u konstatnom porastu u proteklih nekoliko godina, a za koju nisu potrebne neke digitalne veštine i sposobnosti, kako bi se zloupotrebila.
Šta je to na čemu biste volele da radite u budućnosti?
U budućnosti planiramo održati više radionica na temu digitalnog nasilja, u saradnji sa stručnim organizacijama. Pored toga, nameravamo uspostaviti besplatnu pravnu podršku i pomoć žrtvama, kako bi se pravda koliko-toliko zadovoljila. Kroz razne projekte želimo podići svest o digitalnom nasilju, izvršiti pritisak na institucije za izmenu Krivičnog zakonika, kao i edukovati javnost svih uzrasta o ovom problemu.
Naš cilj je da kroz ove aktivnosti doprinesemo značajnom poboljšanju pravne zaštite i podrške za žrtve, kao i da osiguramo da odgovorni za ovakva dela budu adekvatno sankcionisani. Takođe, želimo da edukujemo ljude o prepoznavanju i prevenciji digitalnog nasilja, kako bi se smanjila učestalost ovih krivičnih dela i povećala sigurnost na internetu.
Prema vašim istraživanja koji je procenat digitalnog nasilja i kakve sve posledice ostavlja?
Na osnovu podataka organizacije Partneri Srbija iz 2022. godine, svaki treći učenik je tokom proteklih godinu dana, doživeo neko uznemiravajuće iskustvo na internetu, dok je trećina učenika u isto vreme trpela ili vršila nasilje. Prema našim procenama, taj broj je u konstantnom porastu, a žrtve su najčešće žene i devojčice.
Ovaj oblik nasilja prema ženama i devojčicama može biti jednako štetan kao i fizičko nasilje, dovodeći do stresa, traume, anksioznosti, poremećaja sna, depresije i fizičkog bola. Posledice digitalnog nasilja mogu takođe uključivati strah za ličnu bezbednost, naročito u slučajevima organizovanog uznemiravanja, izolaciju, negativne posledice u društvenom i poslovnom životu, pa čak i ozbiljne posledice kao što je samoubistvo.
Na koji način žrtva može da se bori protiv nasilja i nasilnika, a i mi kao društvo kako možemo u tome da im pomognemo?
Ako misliš da si žrtva nasilja, prvo potraži pomoć od osobe kojoj veruješ (roditelja, člana porodice ili druge odrasle osobe). U školi se možeš obratiti psihologu, pedagogu ili nastavniku. Ako ne želiš da se obratiš poznatoj osobi, pozovi besplatan broj 19833 (Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu).
Ako se nasilje dešava na društvenoj mreži, blokiraj nasilnika i prijavi nasilje toj mreži. Sakupi dokaze – poruke i slike. Ako si u neposrednoj opasnosti, kontaktiraj policiju ili drugu hitnu službu u Srbiji, ili se javi nekoj od feminističkih organizacija koje mogu da pomognu u daljim koracima (uključujući i nas).
Jasno naglasite da žrtva nikada nije kriva za nasilje. Pružite podršku aktivnim slušanjem i usmerite žrtvu ka pouzdanim izvorima pomoći. Ne sugerišite isključivanje sa interneta jer to ne rešava problem i može dodatno izolovati žrtvu. Vodite računa o bezbednoj upotrebi interneta, uključujući redovnu promenu lozinki, izbegavanje postavljanja ličnih podataka i proveru podešavanja privatnosti. Iskoristite opciju blokiranja nasilnika.
Prikupite dokaze o nasilju, poput screenshotova i poruka. Najvažnije je biti podrška – osoba koja prolazi kroz digitalno nasilje trpi nasilje koje ostavlja duboke psihološke posledice i ima osećaj da je sama na svetu. Bitno je da zna da ima podršku u vama. Mi kao društvo često pasivno učestvujemo u digitalnom nasilju tako što ne reagujemo – ovo je javni apel svima da REAGUJU. Ukoliko vidiš da se vrši digitalno nasilje kad nekom osobom, pomozi, makar u prijavljivanju naloga, jer ti mali koraci dovode do rešenja nasilja, jer žrtva često nema snage da se usprostavi nasilniku.
Intervju obavila: Lidija Gajić
