Ja bih prečicom… Ja bih prečicom…
Poznato nam je da idemo prečicama i kraćim putevima koje smo vremenom otkrili. Em zbog vremena, em zbog bržeg dolaska do destinacije. Naročito kada... Ja bih prečicom…

Poznato nam je da idemo prečicama i kraćim putevima koje smo vremenom otkrili. Em zbog vremena, em zbog bržeg dolaska do destinacije. Naročito kada idemo pešice, tada slepe ulice često i nisu potpuno slepe. Slušali smo onu staru: Preko preče, naokolo bliže, pa smo pomalo otišli u krajnost. Ne mora baš za sve ni da se gine, ne mora na teži način. Ne gledamo u naš kompas, tražimo druge orijentire svuda, osim u sebi. Doduše, ne svi, ima onih koji uveliko voze s navigacijom, pa povremeno i dobiju smernice od svog unutrašnjeg glasa.

Mislite da sami idemo kroz život? Lepo smo dobili svoje mape i to ti je što ti je. Previše mi je to tužno i za mene nije istinito. Nije, jer u nekim teškim životnim situacijama, osetiš da je neko ili nešto uz tebe. Koliko puta osetite da treba nešto da uradite, dođe vam na pamet, šta mislite ko vam to šapuće? E, na takve prečice mislim. Na one koje zahtevaju da poveruješ sebi da zaista znaš šta je dobro za tebe. Ne šta drugi znaju da je dobro za tebe, već šta sam osećaš kao ispravno. Čula sam pre neki dan koja je razlika između straha i intuicije. Dopalo mi se objašnjenje koje kaže sledeće: “Ako ti deluje ispravno da nešto uradiš, ali osećaš da je pogrešno, to je strah. A ako ti nešto deluje pogrešno, ali osećaš da je ispravno, to je intuicija.” Au, kako sam se zamislila, dok mi stvarno nije došlo do mozga i dok nisam našla neke svoje primere iz života.

Baš ta intuicija treba da nam bude vodič puta. Treba je samo prepoznati i razumeti. Ona nam je prijatelj, ne izaziva strah, blaga je i tiha, a tako glasna kad odlučiš da joj veruješ. Koliko puta vam neko pri prvom susretu nije delovao ok, nešto u vezi s tom osobom vas je odbijalo? Niste znali šta nije u redu i čemu taj osećaj, kad se i ne poznajete. Dok je mudrost u vama znala, a i vi ste verovatno saznali kasnije, neretko iz takvih susreta ponesete neke lekcije. A koliko puta ste iz straha odbili neke super stvari, jer ste pretpostavljali da nisu za vas, a dobar osećaj povodom toga ignorisali? Ceo život je vežba, usavršavanje i učenje, ako želiš da ga živiš zaista, u svoj njegovoj punini. Tako i sa intuicijom, vežbaj, prati sebe, testiraj kako reaguješ i kakve posledice imaš u iskustvu. Polako, čemu žurba, za ovu prečicu nema prečice, moraš postupno da je proučiš, da bi znao kako da je koristiš. A jednom kad je uključiš u tu svoju vožnju, postane ti jasno koliko si udesa možda i mogao izbeći, samo da si znao šta je iza krivine.

Autor: Ana Milovanović

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *