Život je čudo, taman pomisliš kako ti je jasno kako svet oko tebe funkcioniše i onda se kao grom iz vedra neba pojavi neka nova glupost koja pobija sve činjenice koje svi znamo o svetu oko nas. Najčešće ta informacija dolazi od onoga od koga to najmanje očekuješ. Ali i kada ne znaš šta će oko tebe da se desi, svakako budi spreman na neku promenu.
Ja sam zapravo naučila da ne znam ništa i da je u tome zapravo lepota života: ne znaš šta će se sledeće desiti ali će svakako biti zanimljivo!
Ne treba se čovek opterećivati glupostima koje će posle i sam napraviti.
Koliko god se trudio da radiš stvari što je ispravnije moguće, uvek će ti se od 30 dana desiti onaj 31. Dan u kome ćeš pobiti sve ono što je bilo ispravno preostalih 30 dana i to sa samo jednim delom. Koliko god se trudio da ostaneš „čist“, jedan dan će ti se slučajno omaknuti, a zbog tog jednog dana svi će vam zameriti i osuditi zbog toga što ste napravili. Nema veze što je onih 30 dana bilo ispravno, ovaj 31. se čekao. Jednostavno moraš da budeš po pe esu u zemlji u kojoj ništa nije po pe esu. Ali se od tebe zahteva da si po pe esu. Za tvoje dobro. E pa ja to ovako gledam, vatra i voda ne idu zajedno ali postoje. Gde ima vatre tu je i voda, sve na svetu ima svoje suprotnosti, svoje dve strane.
Zato, treba živeti u trenutku ali i razmišljati, nagon i razum, kao vatra i voda. Jeste nespojivo, ali jedno bez drugoga ipak ne može. Koliko god se trudila da budem fina i dobra, dođe i taj momenat kad poludim i pobijem i te činjenice o dobroti. Ali, o tome nekom drugom prilikom. Sada odoh da uradim nešto što će me učiniti srećnom… pa bilo to dobro ili loše.
Autor: Ivana Damnjanović
