Iza jakih ljudi ne stoji jačina. Koliko ste puta nekome rekli da bude jak? Koliko puta i sami čuli isto? A nije vam bilo do jačine, niste mogli. Ma, niste tada ni želeli da budete jaki…
Iza jakih ljudi ne stoji jačina. Niti su je oni tražili. Više im je „nametnuta“. Ili kako je to Paulo Koeljo rekao: „Iza svake jake osobe stoji priča koja joj nije pružila izbor, osim da nauči da bude snažna.“
Iza jakih ljudi ne stoji jačina.
Ako ste doživeli okolnosti koje vam nisu ostavile drugi izbor, osim da iz njih izronite kako najbolje znate, verovatno vam nije naročito značilo kad vam kažu da budete jaki. Možda vas je čak i nerviralo da to čujete.
Pa to sada više i ne govorite nikome. Iskusili ste i znate da je ranjivost ona koja isceljuje. A ne nekakva jačina i poricanje.
Iza jakih ljudi ne stoji jačina.
Sam taj epitet jake osobe i nije nešto pohvalno, ako mene pitate. A ta jaka spoljašnjost ume da prevari.
Jer, svako je slab pred onim do koga mu je stalo. I za čim čezne.
Iza jakih ljudi ne stoji jačina.
Ne treba nam jačina u četiri zida. Slabost je ona koja nas oslobađa. I za nju treba hrabrosti. Iako se misli da je suprotno.
A svi ti „jaki ljudi“? Biće da su oni samo preživeli ono što ih je takvima učinilo. Samo to. I nije da su to želeli. Dok život očigledno jeste. I nije bilo važno jesu li bili dovoljno jaki. Postali su. Srećom. Ili nažalost.
Autor: Ana Milovanović
