Isti pogled
Zanimljivo mi je da posmatram ljude, njihovo ponašanje, pokrete i poglede. To o nekome govori znatno više, nego ono što nam ta osoba kaže. Jer govor tela uglavnom ne laže.
I tako, pre neki dan, izlazim iz radnje za hemijsko čišćenje, sa kaputima u rukama. Uredno su bili okačeni na vešalice i uvučeni u najlon. A sunce je pržilo, k’o da nije februar. Ma, „divota“ za šetnju s punim rukama.
Ubrzo, primetih poglede. Čudne, kao da ne vide odakle izlazim. Pada mi na pamet da bih mogla malo da se igram. Šta me košta? Ionako nemam gde, osim da ovo odnesem do stana. Pa, da vidimo, šta mi ovi začuđujući pogledi govore…
- Gospođa zbunjena – Gle ovu lujku!
- Sramežljiva tinejdžerka – Kako joj nije blam da ovako ovo nosi?
- Tip u žurbi – Uh, moram i ja odneti stvari na pranje!
- Nije mi dan osoba – Sačuvaj Bože, ne može od nje da se prođe!
- Maska preko nosa i strogi pogled – Gle, ide bez maske, drznica!
- Nasmejani gospodin u godinama – Blagi pogled odobravanja, za promenu.
Išla sam tako i smeškala se. Zanimljivo je gledati sve te ljude. Čoveče, više se ni ne gledamo!
…
Kuda žurimo, kad nas niko ne juri. Kako i zašto smo postali toliko nezainteresovani za druge? Zašto na moje „Dobar dan, srećan rad“ ljudi gledaju kao da sam s marsa pala? A šta znam, seljaku je uvek drago kad ga tako pozdraviš, dok nešto radi. Ovde je valjda previše buke, pa se nema vremena za pozdrave.
…
No, da se vratim na moju analizu pogleda. Jasno vam je da je ona bila samo produkt moje mašte. Imala je svrhu da me zabavi. Problem koji se javlja u našim glavama, vezan je zato što verujemo onome što mislimo da drugi o nama misle. I na osnovu toga formiramo mišljenje o sebi i svojim postupcima. Dok, zapravo, ti drugi uopšte i ne misle o nama. Previše su zauzeti sobom, ili ih jednostavno ne zanimamo. A ako baš i misle, kome je to merodavno uopšte? Pretpostavke nisu činjenice i mnogo toga što mislimo da o drugima znamo, u stvari, ne znamo.
Ne vrti se svet oko nas, ali bi mi trebalo da se vrtimo oko sebe.
Te da sebe ocenjujemo u odnosu na juče, kako bi bili bolji sutra. Ali ne u poređenju sa drugima, već samo sa sobom, osim ako se zaista divite nečijem uspehu i stremite ka tome.
Bitnije od toga kakva vam je okolina, pitanje je: Ko ste vi u toj okolini? Moja ispade jako inspirativna, i za zabavu, i za ove redove. Samo sam želela čiste kapute, a dobila sam svakako lepše iskustvo i po neku pouku. Opet bolje nego da sam izabrala da se ljutim, i na sebe, i na druge, što nemamo „isti pogled“.
Autor: Ana Milovanović
