Intervju: Denis Vračarić: Moje knjige su pune emocija. Danas razgovaramo sa Denisom Vračarićem, autorom dve zbirke poezije „Smisao života jeste sreća“ i „Moja, a večna“. Obe knjige možete pronaći na sajtu izdavačke kuće Samo korak. A Denisov rad i stihove možete pratiti i putem njegovog Instagram profila @denis.vracaric.
Kako se rodila tvoja ljubav prema poeziji? Da li pesme pišeš odmalena ili si sa pisanjem krenuo tek kao odrastao?
Ljubav prema poeziji imam još odmalena. Kao mali sam voleo dok slušam muziku, da kroz pesme provlačim neke svoje reči. Sve je išlo tako polako, dok nisam počeo da smišljam prve pesme. Uglavnom su to bile veoma kratke pesme, retko kada bih seo da neku zapišem, uvek bi mi to došlo u trenutku, ja bih otpevao uz neku muziku i tu bi se sve završilo.
Intervju: Denis Vračarić: Moje knjige su pune emocija
Prvi put nakon toliko vremena, kada sam odlučio da napišem pesmu, bilo je za vreme karantina. Napisao sam pesmu o koroni, merama i tome kako bi trebali da se čuvamo. To sam postavio na Instagram i odjednom je ta objava otišla viralno i svi su je delili. Onda sam polako počeo da pišem razne druge pesme, kada sam prikupio neki broj, došla mi je ideja da bih mogao sve da svrstam u zbirku, i tako je i nastala prva zbirka poezije, sasvim slučajno. Nikada nisam seo i rekao sada ću da pišem knjigu, ni sa drugom, pa čak ni sada dok radim na trećoj knjizi.
Imali smo priliku da uživamo u tvoje dve zbirke poezije. Da li nam možda spremaš i neke prozne tekstove?
Druga knjiga „Moja, a večna“ nije čista poezija, tu se sve vreme provlači proza. Tako da su je svrstali u kategoriju zbirke poezije u prozi. Trenutno radim na novoj knjizi, ona se razlikuje od prve dve knjige u svemu, tako i u stilu pisanja. Ovog puta sam se više fokusirao baš na prozno pisanje. Ali ja uvek volim da dodam i malo poezije, ipak je to stil koji mi leži i koji volim da pišem.
Koje pesnike bi izdvojio kao svoje uzore u pisanju?
Što se tiče uzora, mislim da nikada nisam imao neke uzore, čak ni kada sam bio manji. Sve što sam radio, težio sam ka tome da se izdvojim i da ostavim svoj neki lični pečat. Mogu da kažem koje pesnike volim da čitam, a to su: Jovan Dučić, Ivo Andrić, Desanka Maksimović i drugi… Što se tiče pisaca, omiljena mi je Ljiljana Habjanović Đurović i mislim da ne postoji ni jedan mladi pisac koji ne bi voleo da dostigne taj nivo pisanja i te rasprodate tiraže.
„Smisao života jeste sreća“ naziv je tvoje prve knjige. Šta tebe čini srećnim prilikom pisanja?
Kada pišem, to radim isključivo zbog sebe. Uvek pišem ono što osećam u nekom trenutku ili na šta bih voleo da se obrati više pažnje. Tako da me raduje ta činjenica da će neko to da pročita, razmisli o tome i možda promeni pogled o nečemu ka čemu sam težio u toj knjizi. Dakle, raduje me to što su mnogi prepoznali šta sam i želeo da se prepozna, mnogi su mi pisali da im je knjiga došla baš u pravom trenutku i da su uz nju nešto prevazišli ili preboleli.
Kako bi opisao svoje knjige onima koji ih do sada nisu pročitali? Šta je to po čemu se izdvajaju u odnosu na ostale naslove?
Svoje knjige bih opisao tako da su pune emocija. Nikada ne pišem samo o jednoj tematici i uvek volim da provučem i prave životne vrednosti. Dok pišem o ljubavi trudim se da bude što sažetije i da iz svake stranice može da se izvuče neka poruka. Što se tiče moje prve knjige izdvaja je od drugih baš to preplitanje savremenog života i života zasnovanog na veri. Što se tiče druge knjige, izdvaja se samim stilom pisanja. Taj stil je relativno nov na našem području i takvih knjiga nema puno.
Za kraj, zahvalila bih ti se za sve što si podelio sa nama i pitala bih te šta možemo očekivati u narednom periodu od tebe?
Hvala tebi na pozivu da radimo ovaj intervju, bilo mi je zadovoljstvo.
Kao što sam već i spomenuo, trenutno radim na novoj knjizi, povremeno objavljujem neke tekstove iz nje na Instagram profilu putem priča. Takođe pišem i tekstove za pesme, pa se nadam dobrim saradnjama uskoro.
Intervju obavila: Milica Barać
