Tanja je spisateljica koja je izdala tri knjige. U ovom intervjuu predstavila je jedan od svojih romana i otkrila nam je kako je biti spisateljica u Srbiji.
1.Recite našim čitaocima ko je Tanja?
Hmm, ko je Tanja? Tanja je osoba koja nije zaboravila da se igra, istražuje i divi. Uvek ispoštuje period koji se ponavlja nekoliko puta u godini, a to je kada joj se čitaju samo bajke. Voli klasičnu književnost, prati moderne tokove. Diplomu stekla na Filološkom, Svetska književnost odsek, objavila tri knjige, pruža usluge pisanja tekstova i lekture, i drži radionice na ove teme.
2. Odakle inspiracija za roman?
Više je odluka. Prolazila sam sa nekim pored nepoznate kuće u jednom delu Beograda koju sam, ne znam zbog čega, zapamtila. Ni po čemu posebna, nekako sam joj se stalno vraćala. Radnja romana je u mojoj glavi već bila gotovo dovršena i, eto, shvatih da će se poslednje BUM desiti baš u toj kući. Inspiracija je zapravo došla dosta pre i kuće i zamišljanja radnje. Mene je, kada sve sada sagledam, inspirisala rečenica jednog velikog pisca koju sam stavila na početku romana. Pred sam kraj, čuje se, i piše, ono bum od malopre.
3. Zašto baš naziv „Petlje“? Da li ima neko konkretno značenje?
Da. I ne odnosi se samo na hrabrost, na ono imati guts. Petlje, u romanu „Petlje“, označavaju svaku zamršenost u čoveku, od prolazne zbrkanosti u glavi do dubokih teških stvari i sećanja. Sve su to petlje u koje se ulovimo kao pile u kučinu. Petlje su ono što nas najviše muči, žulja ili povređuje, i za šta mislimo da nikad neće da prođe. To su petlje, i dok se ne razmrse nema ni slobode, ni ispunjenosti, ni pravih odnosa.
4.Radnja Vašeg romana u kratkim crtama…
Upravo lične petlje mojih junaka grade radnju romana. Mora se nešto desiti da bi jedan Branko shvatio da se upetljao u strah od vezivanja, i da zbog toga nije samo on nesrećan. Mora se nešto desiti da bi jedna Suzi dala samoj sebi potpuni oproštaj ili jedan Vladan pravo na grešku. To veče je trebalo biti obično druženje ljudi koji se poznaju još iz škole. Kroz scene pred okupljanje u kući čitaoci upoznaju likove, njihovu prošlost i živote. Kulminacija se dešava u kući, koju sam videla u onoj šetnji. Tu kreće razvezivanje petlji, kako onih dubokih, ličnih, tako i međusobnih.
5.Kako je biti žena pisac u Srbiji?
Nema tu po meni neke bitne razlike između spisateljica i pisaca u Srbiji. Produkcija je velika, što je dobro, ali da bi knjiga bila u fokusu, i da bi doprla do što većeg broja ljudi, autori moraju dobro da zasuču rukave, kako jačeg, tako i lepšeg pola.
6.Gde se može kupiti Vaš roman?
Roman Petlje se može naručiti dostavom na adresu, čitaoci mogu da mi pišu na mejl tanjataubner@gmail.com ili u dm na instagram profilu @tanjataubner.
Beograđani imaju mogućnost da kupe knjigu u „Čudnoj knjižari“, Dečanska 5a.
Čitaoci iz drugih krajeva Srbije i iz inostranstva moj roman mogu da naruče preko sajta korisnaknjiga.com
7.Kome je namenjen Vaš roman?
Svakome ko voli ljubav, tajne, strast, humor i muziku. Jer ako ne vole muziku, sigurno neće voleti jednog od mojih junaka.
8.Trudite se da pružite i dobru edukaciju što se pisanja tiče. Recite našim čitaocima nešto o Vašim radionicama.
Željna sam radionica uživo. Nekoliko godina sam držala radionice pisanja u, sada zatvorenom umetničkom klubu u Beogradu, Nea Pangea, i u Share Square-u, koji je prošle godine negde u ovo vreme takođe zatvoren. Trenutno osmišljavam nove, koje ću održavati onlajn, sa mnogo pokaznog sadržaja, praktičnih vežbi i jednom potpuno novom metodologijom. Namenjene su polaznicima koji žele da unaprede svoje pisanje ili da osmisle ili završe već započetu knjigu.
9.Da li imate neki nov projekat u planu?
Priča o radionici od malopre je jedan od novih projekata. U dogledno vreme ne planiram izdavanje nove knjige ali sam započela nešto. „Mrak nad krevetom“ je moja prva knjiga, tačnije zbirka pesama, Matica srpska, Novi Sad. „Svetlo u prozoru“ je zbirka priča, Jokovic, Beograd. „Petlje“ su knjiga koja je rađena gotovo dramaturški, ima dosta dijaloga i zapleta. Možda napišem dramu… Ne umem da pišem drame. Biće proza, ali drame svakako mora biti, makar malo. Ne sme čitaocima da bude dosadno. Ako je tako, negde smo, kao pisci, pogrešili.
10.I za kraj poruka našim čitaocima…
Ne mogu da se setim ko je rekao da je onaj ko čita, dok čita, ujedno na neki način i pisac te knjige. Čitalac i pisac su povezani.
Ig profil: tanjataubner
