Ana Dornik je za naš magazin otvorila i srce i dušu i dala veoma korisne odgovore na naša pitanja kada je u pitanju borba protiv kancera, kao i sama prevencija. Njena pomoć ženama je neizmerna. U razgovoru sa njom pročitaćete kako se ona nosi sa dijagnozom i kako je tako pozitivna.
1.Ko je Ana pre dijagnoze?
Ana je pre i posle dijagnoze pre svega majka, prijatelj, poslovna žena. Dakle, jedna obična žena koju je bolest navela da sa magistrale života kojom svi jurimo ne gledajući oko sebe šta propuštamo, skrene u zavučenu ulicu i otkrije na šta sam sve zaboravila.
2.Kako ste saznali da imate kancer?
Odlaskom na sistematski pregled saznala sam da imam cistu koja je opisana na samom pođetku kao cista „neobičnog“ oblika i „neobičnog“ sadržaja. Daljom kontrolom ispostaviće se, nakon biopsije, da je karcinom invanzivnog karaktera.
3.Šta se sve promenilo u Vama, a šta oko Vas?
Saznanjem da me nije zaobišla genetika, ali da nju ne mogu kriviti za sve, jer sam svesna da iako sam vodila zdrav način života, stres uzima „pod šaku“ mnogo, počinje da mi se ljulja tlo, slike života u senkama menjaju pred očima. Nemoć da išta u tom momentu promenite, vezuje mi ruke, a glas razuma prelazi u eho. Tada naučite da stvarate sredinu u kojoj možete da menjate i utičete. Shvatila sam da mogu da menjam „svet“unutar sebe, ako već ne mogu onaj koji mi se dešava spolja. Sve što se oko mene menjalo više me nije doticalo.
4.Kakav Vam je sada način života? Da li ste uveli neke radikalne promene?
Kada je reč o načinu života, ništa bitno nisam menjala jer sam još uvek pod hemioterapijama i ishrana mora biti „jača“. Izbacila sam bespotrebne namirnice, a uvrstila više vitamina. Sportske aktivnosti poput kardio boksa ,fitnesa, sam stavila na „čekanje“, a okrenula se yogi, meditacijama. Dakle, opet više unutrašnjem radu na sebi. Treba ispoštovati suštinu koja leži u nama pre svega. Forma se lako oblikuje iznova.
5.Na društvenim mrežama, kao i u medijima, širite svest ženama o pregledima, kao i o samoj bolesti. Na koji način Vi njima pomažete i šta je to što plasirate na društvenim mrežama, a može im biti od koristi?
Moja instagram stranica @zenauzzenu je pokrenuta upravo sa ciljem da stvorim jednu zajednicu sa devojkama, ženama koje će zajedno sa mnom biti glas prevencije i da podignemo zajedno sa stručnim licima nivo svesti i znanja o karcinomu dojke. Komunikacija sa devojkama, ženama je bazirana na interakciji i slobodne su da me pitaju, ali i da podele svoje savete sa mnom. Dosta njih je uplašeno i moja je uloga da na bazi svoje stečene stabilnosti budem njima vetar u leđa.
6.Sa radom kreće i Vaše udruženje. Predstavite ga našim čitaocima.
Udruženje Žena uz Ženu kreće sa radom za nekih mesec dana. Radujem se tome jer će moja zamisao dobiti oblik. Cilj mi je da se kroz predavanja lekara iz oblasti onkologije, radiologije, psihoterapije, plastične hirurgije, ginekologije itd, ali i kroz radionice gde ćemo razmenjivati iskustva između nas koje smo prošle ili prolazimo kroz ovu borbu i žena koje nemaju zdravstvenih problema, podigne znanje do tog nivoa da se „lutanje“ izbegne od lekara do lekara i da tačno znamo kome, kada i gde treba da se obratimo kao i kako da reagujemo na činjenicu da možda imamo nešto što nas navodi na sumnju.
7.Koliko je volje, snage i hrabrosti potrebno da bi se nakon dijagnoze kancera krenulo u borbu?
Volja, pre svega. Hrabrosti, uz nju. Snage, dovoljno. Moguće da nisam kompetentna da odgovorim na ovo pitanje jer sam uvek sebi postavljala nedostižnije ciljeve za koje je bilo potrebno deset puta više snage i energije. Samo tada sam znala da ću biti spremnija.
8.Šta Vas uglavnom žene pitaju? Da li od Vas traže savete?
Kao što sam pomenula, razmenjujemo iskustva oko ishrane, samog toka lečenja. Često me pitaju kako sam tako pozitivna i odakle mi snage. Odgovor je jednostavan. Ne dozvoljavam da me prethodna iskustva slome već ojačaju. Tražim od sebe da uvek naučim više.
9.Da li postižete da svakoj ženi odgovorite? Kako se Vi osećate nakon činjenice da ste nekome pomogli?
Na sva pitanja odgovorim. Nije lako čitati sva ta iskustva drugih zena, a ne reflektovati sebe kroz tu prizmu. Moja borba jos uvek traje i nažalost, uvek ću ići od sada kroz život jednim štitom opasana oko struka da se odbranim od naleta neizvesnosti pred svaku buduću kontrolu.
Kada mi daju povratnu informaciju da se nakon mog odgovora osećaju dosta bolje ili im mojom nekom pozitivnom objavom ulepšam dan, sva ta moja neizvesnost pada u zaborav. Hvala i njima na tome. Dakle, podrška je apsolutno uzajmna.
10.I za kraj jedna poruka za sve žene.
Budite sebi bitne pre svega i svih. Bitne životne stvari postavljamo kao replike, a vodimo dijaloge sa manje bitnim stvarima.
IG profil: zenauzzenu
Intervju obavila: Lidija Gajić
