Insulinska rezistencija u trudnoći. Insulinska rezistencija je metaboličko stanje usled koga dolazi do porasta nivoa insulina u krvi. Tada ćelije postaju otporne na njegovo dejstvo jer insulin nije u stanju da obavlja svoju primarnu funkciju, a to je regulacija nivoa šećera u krvi.
Uloga insulina da ubaci glukozu tj. energiju u ćeliju, delovanje insulina je slikovito prikazano kroz objašnjenjem interakcije ćelije i insulina u kome je insulin ključ a receptori na ćeliji brava gde insulin otvara bravu tj. ćeliju da kroz otvaranje membrane ćelija primi glukozu. Dok rezistentnost predstavlja loš odaziv receptora na insulin.
Kao rezultat toga, vaš pankreas proizvodi više insulina kako bi pomogao glukozi da uđe u vaše ćelije. Sve dok vaš pankreas može da proizvede dovoljno insulina da prevaziđe slab odgovor vaših ćelija na insulin, nivo glukoze u krvi će ostati u zdravom opsegu.
Gde je glavni fokus u lečenju insulinske rezistencije
- Birati namirnice tako da se izbegne jak odgovor insulina (tj. napraviti adekvatno glikemijsko opterećenje čime ćemo uticati na lučenje insulina)
- Aktivirati receptore da budu bolje osetljivi na insulin (najbolje kroz fizičku aktivnost)
Insulinska rezistencija u trudnoći
Tokom trudnoće, telo proizvodi više hormona i prolazi kroz mnoge promene, između ostalog – dobija na težini. Zbog ovih promena ćelije ne koriste insulin toliko efikasno, što dovodi do insulinske rezistencije.
Insulinska rezistencija se tokom trudnoće menja tokom vremena, a u poslednjoj polovini trudnoće, insulinska rezistencija se značajno povećava i može postati ozbiljna, posebno kod žena sa gestacijskim dijabetesom i dijabetesom tipa 2. Brojni faktori kao što su hormoni placente, gojaznost, neaktivnost, nezdrava ishrana i genetski i epigenetski doprinosi utiču na insulinsku rezistenciju u trudnoći, ali uzročni mehanizmi su složeni i još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni.
Fiziologija insulinske rezistencije tokom trudnoće je fascinantna, sa evolucione tačke gledišta, dizajnirana da ograniči iskorišćenje glukoze kod majke i na taj način spreči adekvatnu količinu snabdevanja fetusu koji raste, koji zahteva najveći deo svog izvora energije kao glukoze. Dakle, stepen insulinske rezistencije majke ustanovljen tokom trudnoće povezan je sa stepenom fluksa glukoze od majke do fetusa.
Razvoj insulinske rezistencije u trudnoći
Insulinska rezistencija je smanjen biološki odgovor na datu dozu insulina, bilo da je endogena ili egzogena, u ciljnom tkivu.
Metabolička disfunkcija uključuje poremećeni insulinski odgovor u perifernim tkivima, smanjenu jetru supresiju proizvodnje glukoze i smanjeno uzimanje insulina stimulisano u skeletnim mišićima.
Skeletni mišići i masno tkivo zajedno predstavljaju glavna mesta odlaganja glukoze u telu. Kako sa trudnoćom, dolazi i povećanja telesne mase, to može uzorkovati samim tim i slabiju osetljivosti na insulin.
Ukoliko ste već trudni a imate insulinsku rezistenciju, trebate da znate da će se i ona menjati usled dejstva hormona.
Ono što je bitno je da idete na redovne kontrole, uzimate terapiju ukoliko vam je prepisana i da se trudite da imate adekvatnu ishranu, fizičku aktivnost ukoliko je dozvoljena. Pored toga ne treba da zaboravimo da se hidriramo i lepo spavamo koliko nam trudnoća to dozvoljava.
Insulinska rezistencija u trudnoći
Tokom trudnoće potrebe za energijom su povećane, a zasnivaju se na pretpostavci da trudnoća traje 250 dana od začeća. U prvom tromesečju nema povećane potrebe za energijom i jednaka je kao kod odrasle žene. U drugom i trećem trimestru ženama se preporučuje da se poveća energetski unos za oko 300 kcal/dan.
Ishrana kod insulinske rezistencije podrazumeva namirnice bogate vlaknima, proteinima i zdravim mastima.
Takođe se savetuje, da se namirnice kombinuju tako da se napravi adekvatno glikemijsko opterećenje (tj.da ima adekvatnu količinu masti, proteina i ugljenih hidrata).
Pored ishrane, ne bi trebalo da zaboravimo da adekvatna hidriranost, dovoljno sna i stres takođe imaju svoj udeo u regulisanju insulinske rezistencije.
Takođe, kako bi aktivirali receptore da prihvataju insulin, trudnicama se savetuje da budu fizički aktivne ukoliko imaju odobrenje lekara. Gde bi ta aktivnost bila u skladu sa trenutnim stanjem i mogućnostima.
Treba birati hranu niskog glikemijskog indeksa i koja sadrži zdrave masti.
Povrće
Preporučuje se povrće koje ima malo ugljenih hidrata i malo kalorija: paradajz, spanać, raštan, kelj, karfiol, brokoli, zelena salata, krastavac, paprika, blitva, šargarepa, kupus. Ali generalno povrće je nešto u čemu možete bezbrizno uživati ukoliko vam prija.
Voće
Voće je odlično zbog unosa vlakana, minerala i vitamina. Preporučuje se voće koje polako podiže nivo šećera u krvi: jabuke, bobičavo voće (jagode,maline,borovnice, ribizle).
Voće je nešto što je zdravo i sadrži zdrave šećere, ali kod upotrebe voća bi trebalo biti pažljiviji zbog glikemijskog indeksa koji imaju, tako da je preporuka da se voće uzima sa orašastim plodovima ili mu dodati cimet kako bi se ublažio skok glikemije.
Mleko i mlečni proizvodi
Izbegnite punomasne mlečne proizvode jer je hrana bogata zasićenim mastima.
Integralne žitarice
Najbolji izbor su integralne žitarice od celog zrna, jer su one bogate vlaknima, vitaminima i mineralima: integralni smeđi pirinač,kinoa, ječam, raž i heljda.
Orašasti plodovi
U orašastim plodovima se nalaze zdrave masti, a oni su odličan izvor hranljivih materija. Konzumirajte ih u malim porcijama. Dobar izbor su: badem, lešnik, orah…
Riba
Birajte ribu koja sadrži omega-3 masne kiseline.
Ako redovno jedete ribu bogatu živom, supstanca se može akumulirati u vašem krvotoku tokom vremena te nije loše ovu vrstu ribe izbaciti iz ishrane ili je smanjiti i za vreme planiranja bebe.
Američka uprava za hranu i lekove (FDA) i Agencija za zaštitu životne sredine (EPA), kao i Smernice za ishranu Amerikanaca preporučuju da trudnice jedu od 225 grama do 340 grama različitih morskih plodova i ribe nedeljno, ali one u kojima ima manji nivo žive . To je otprilike dve do tri porcije nedeljno.
Jedite raznovrsnu morsku hranu koja ima malo žive i puno omega-3 masnih kiselina, kao što su:
Insulinska rezistencija u trudnoći
- Losos
- Inćuni
- Haringa
- Slatkovodna pastrmka
- Pacifička skuša
Meso i jaja
Preporuka je da se jede „mršavo“ meso, na prvom mestu živina. Treba izbegavati kožicu. Belance jajeta ima manje kalorija i masnoće od žumanca, pa bi ono trebalo da bude prvi izbor.
Kod insulinske rezistencije i gestacijskog dijabetesa, najvažnije je izbegavati namirnice bogate rafinisanim ugljenim hidratima, kao što su:
- konditorski proizvodi
- hrana koja sadrži šećer u bilo kom obliku
- beli hleb
- sokovi (naročito gazirani)
- sokovi sa dodatkom šećera
- sva hrana pržena na ulju
- hemijski tretirana hrana
- alkohol
- kafa
Folat (Folna kiselina) apsorpcija folata iz hrane samo 50 procentna. Količina folata u hrani izražava se kao ekvivalent folata; pri tome 1 μg ekvivalenta folata znači 1 μg folata iz hrane = 0,5 μg sintetičke folne kiseline (PGA).
Dobar izvor folata je većina voća (pomorandže, grožđe) i povrća (posebno paradajz, kupus, špinat, krastavci), piletina, riba, hleb i pecivo od integralnog brašna, mleko i mlečni proizvodi, neke vrste sira, jaja i pšenične klice. Ishrana bogata folatom sadrži prosečno 300 µg dnevno unetog folata, a to bar približno zadovoljava dnevne potrebe odrasle žene. Kod neuravnotežene ili neredovne ishrane nemoguće je osigurati sve dnevne potrebe za folatom.
Autor: Jovana Živić, Strukovni Nutricionista – dijetetičar i fitnes trener
