Imate li omiljenu dramu Tenesi Vilijamsa? Imate li omiljenu dramu Tenesi Vilijamsa?
Među istinskim ljubiteljima drame gotovo da nije moguće pronaći one koji nisu odgledali makar jedan od mnogobrojnih i širom sveta igranih komada američkog dramskog... Imate li omiljenu dramu Tenesi Vilijamsa?

Među istinskim ljubiteljima drame gotovo da nije moguće pronaći one koji nisu odgledali makar jedan od mnogobrojnih i širom sveta igranih komada američkog dramskog pisca Tenesi Vilijamsa (Tennessee Williams, 1911-1983). I dok su, sasvim opravdano, najčešći favoriti drame za koje je Vilijams dobio Pulicerovu nagradu – Tramvaj zvani želja (1947) i Mačka na usijanom limenom krovu (1955), drama koju neki (poput autorke ovog teksta) izdvajaju kao najdražu jeste Staklena menažerija (The Glass Menagerie, 1944).

„Drama sećanja“, prikazana iz perspektive Toma Vingfilda, Staklena menažerija protkana je imaginarnim svetovima, iluzijama i željama (u) kojima se junaci bore sa mrskom realnošću i često potiskuju istu. Amanda Vingfild svojim nametljivim fantaziranjem i upornim pridikama neretko uspeva da nas preoptereti bar koliko i sina Toma, a sam Tom nas zbunjuje kontradiktornim ponašanjem. On u stvarnosti izdržava sestru i majku radeći u jednom magacinu, ali umoran od takvog života konstantno beži u svet poezije, te na kraju sebično napušta svoj dom. Međutim, Lora Vingfild, stidljiva i tiha Tomova sestra, uprkos fizičkom hendikepu i prividnoj emotivnoj slabosti, zapravo je ne samo dopadljiv već i jedini lik u drami kojeg odlikuje snaga. Povlačeći se iz društva u svet svojih staklenih figurica koje predano čuva i slaže, Lora pokazuje da je jedinstvena, neobična i krhka kao i unikatni jednorog iz njene kolekcije. Ipak, kada Džim O’Konor, njena srednjoškolska simpatija za koju majka bezuspešno pokušava da je uda, slučajno polomi rog njene omiljene figurice (ali ne i celog jednoroga), Lora mu je ne žaleći poklanja, dokazujući da je uprkos bolu spremna da nastavi život u granicama svog drugačijeg, delikatnog, „staklenog“ sveta.

Vilijamsove drame prožete su temama frustracije, usamljenosti, porodičnog nerazumevanja, problematične ljubavi i mnogim drugim. Njegovi junaci, često na granici između dva sveta, dva emotivna stanja ili dva životna puta, aktuelni su, živi, a i popularni bez obzira na vreme i podneblje.

Autor: Jelena Pršić, doktor filoloških nauka

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *