Imaj bar malo svoje mere. Slušamo o tome kako treba davati, jer moraš nešto dati, da bi nešto primio. To i jeste valjda neki zakon univerzuma. Ali, ako samo daješ, a nisi otvoren da primiš, nisi u ravnoteži.
Imaj bar malo svoje mere
Postoje oni koji nemaju meru. Ni u čemu. Samo traže i ne haju. A mi dosipamo, sve što treba. Samo daj, imaš ti, samo deli.
Čula sam negde rečenicu: „Uvek kada daš, dao si svoju sreću„. Nisam se složila u startu sa tim. Pa čekaj, zar nisam srećnija kada dajem, jer se tada ta lepa energija širi? Hm.
Međutim. Nije uvek tako. To su baš one situacije kada samo jedna strana daje, a druga ne haje. I uzima. Nezahvalno. Nema tu sreće za tebe.
Imaj bar malo svoje mere
Ako si ti ta strana koja samo daje drugima, a ne dobija zauzvrat ništa, počinješ da patiš. Priznao to sebi ili ne. Zato što osećaš da to nije fer. Kao što i nije.
A zašto to radiš? Da bi neko rekao kako si ti dobra osoba? Možda ako se računa samo to da si dobar za druge. Za sebe na taj način i nisi baš, zar ne?
Imaj bar malo svoje mere
Naravno da treba da daješ. Jer sama ta tvoja svesnost da imaš dovoljno, magična je. Ali, pazi samo iz kakve namere daješ. I da li to stvarno želiš, iskreno i od srca? Ili zato što si naučen da tako treba?
Mera. Nemoj preko svoje mere. Jer ako ideš preko svoje mere, nisi ti dobar čovek, već neko ko sebe ne ceni dovoljno.
Imaj bar malo svoje mere, ako je već drugi nemaju. Jer dok njima činiš na volju, svome biću stvaraš nevolju. I zato, nemoj bez mere. Nemoj preko sebe. Zbog sebe.
Autor: Ana Milovanović
