Subota 24.avgust bila je rezervisana unapred radi ispunjenja još jedne želje, a to je poseta „Gvozdenih vrata“, odnosno nacionalnog parka „Đerdap“. Odavno sam imala želju da posetim ovaj deo Srbije, zato sam unapred rezervisala kartu i isčekivala subotu da bi krenuli u deo gde je „Dunav najlepši“. Naša tura trebala je da počne kod Golubca, pa Lepenski vir, Đerdap i onda da završimo na ručku kod „Kapetan Mišin breg“, ali s obzirom da je ujutru već bilo vruće, rotirali smo raspored i odmah krenuli u nacionalni park. Dočekao je nas čuvar parka, objasnio je našu stazu i kako treba da se krećemo po njoj. Naš vidikovac Ploče nalazi se na visini 355 metara, tako da staza vodi prema gore, uglavnom sa manjim usponima. U nekim delovima bilo je teže, zbog puta, ali sve u svemu nije potrebna neka posebna priprema da bi se došlo do vidikovca. Sam po sebi Nacionalni park Đerdap najveći je park u Srbiji. Osnovan je 1974.godine, i ovo je stanište za oko 1100 vrsta i podvrsta biljaka, oko 100 vrsta gljiva, 270 vrsta ptica, 60 vrsta sisara. Vidikovac Ploče nalazi se iznad kanjona Mali kazan (širina Dunava ovde je od 150-180 metara).
Sa ovog mesta pruži se jedinstven pogled na Dunav. Sve što vam potrebno je da samo uživate u pogledu i u prirodi. Nakon pešačenja potrebno je bilo da se napuni „gorivo“, zato smo krenuli na ručak u eko-etno kompleks „Kapetan Mišin breg“. Imali smo unapred zakazan ručak, zato kad smo stigli sve je bilo spremno i posluženo na bazi švedskog stola. Domaća pileća supa, salate, pohovana kopriva, čevapi, krompir, prebranac, proja i još dosta druge hrane, koja je bila neverovatno ukusna. Uz to, naravno, ko je hteo mogao da proba i domaću rakiju, vino i sok od zove. Osim što hrana je preukusna sav ovaj kompleks predstavlja još i galeriju na otvorenom autora Živorada Stefanovića „Čovek, drvo, voda“. Kompleks smešten je na visini od 173 metara nadmorske visine, s kojeg se takođe pruži pogled na Dunav i Donji Milanovac. Ovde ima i smeštaj, zato ako želite da istražujete ovaj deo Srbiji ili samo da ostanete za vikend, rezervišite unapred smeštaj.
Nakon ručka i odmora krenuli smo prema arheološkom nalazištu „Lepenski Vir“. Ovo je praistorijsko arheološko nalazište smešteno u rezervatu prirode u blizini Donjeg Milanovca. Nalazište bilo je istraživano u periodu od 1965. do 1970. godine. Tokom iskopavanja otkriveno je da su objekti izgrađeni pre 9000. godina. Pre nego što krenete da gledate postavku, pogledaćete film o tome kako je profesor Dragoslav Srejović te daleke 1965. godine počeo sa raskopavanjem Lepenskog Vira. Ovde postoji suvenirnica gde možete da kupite nešto za uspomenu sa simbolikom Lepenskog Vira.
Kako se dan bližio kraju, ostalo nam je poslednje mesto za posetu, a to je tvrđava Golubac sa brodića. Ovo je fakultativni izlet,ali smo svi odlučili da nam je interesatno ne da samo vidimo tvrđavu sa brodića, nego i da slušamo Jovana Kocmanovića, koji je organizovao ovu ideju, i koji zna dosta legenda, priča, vezanih za Golubac, tvrđavu i ovaj deo Srbije. Uz zalazak sunca nad Dunavom, pored tvrđave, polako se bližio kraju naš jednodnevni izlet. Ali emocije i slike su bili jake i jarke kao na početku dana, kada smo tek kretali na ovu avanturu.
Autor: Kristina Jovičić
