Došlo je do promene plana. Kada se poremete planovi, deluje kao da se mi ništa ne pitamo. A to ume jako da frustrira kada pokušavamo da živimo po svom planu. Samo, možda i nije u redu taj naš plan?
Došlo je do promene plana
„Kad ne ide po planu, ide po sudbini“. Mada nam to i nije neka uteha, pa tražimo druga objašnjenja. Možda to i nije sudbina, možda su planete? A možda prosto nemamo sreće?
Svakako je propuštena prilika, pomirljivo zaključujemo. Ali, šta ako ništa nije propušteno? I šta ako te naše zamisli nisu bile dobre po nas?
Došlo je do promene plana
Setite se samo svega onoga što ste silno želeli, pa se ispostavilo da je loše po vas. Ili onda kad ste pomislili da je bolje što vam se neka želja nije ostvarila.
Jedno je sigurno, sve što nam nije dato, nije nam ni trebalo. Ili nije bilo dugoročno dobro za nas. Sačuvani smo. Kakva čast!
Došlo je do promene plana
Ono što se promenilo i poremetilo samo je bio plan našeg uma. Duša oduvek zna putanju kojom ide i nije ništa propustila. A nismo ni mi, samo što nam nije dato da to odmah uvidimo. Al’ ne bi ni bilo zanimljivo da znamo sve unapred, zar ne?
Došlo je do promene plana
Kad nam se poremete planovi, u redu je da se ljutimo. Ma koliko da smo svesni i otvorenog uma, samo smo ljudi, ranjivi. Ali, kad nas tuga prođe, kad se odljutimo, nekako je lakše ako verujemo da nema greške u našem životu.
Sve je onako kako treba da bude. Po čijem je to planu, ne znam. Ali znam da nas oslobađa. I olakšava naše dalje putovanje i sve „promašene“ putanje, kojima ćemo proći.
Autor: Ana Milovanović