Dok ugađaš drugima, misliš li na sebe? Set Godin je rekao: „Ako ste za svakoga, onda verovatno niste ni za koga.“
Ono što je primetno, većina je tu za druge da bi očuvala dobru sliku o sebi. Otuda dolaze izigrana očekivanja kad nam se ne uzvrati u istoj meri.
Dok ugađaš drugima, misliš li na sebe?
Lažna empatija kaže da treba da pomognemo svima. No, to uopšte nije u našem domenu moći.
Ne žele svi da im se pomogne, jer neki ljudi „vole“ da budu žrtve. Da li svesno, ili nesvesno, ali njima je tu „udobno“.
A zašto bismo zbog tuđih izbora i mi bili u nemiru?
Istina je da ako si tu za svakoga, onda nisi za sebe.
Dok ugađaš drugima, misliš li na sebe?
Primetićete i da se najviše žale oni koji imaju najmanje razloga za to. Pitanje je šta mi i dalje radimo sa takvim ljudima?
Nismo bolji ljudi time što uporno glumimo spasioce onima koji nisu spremni da budu spašeni.
Samo sebe možemo da spasimo. Kako? Tako što pustimo svakoga da živi onako kako želi. Pa, ma koliko nama delovalo da to nije dobar izbor za njih.
Dok ugađaš drugima, misliš li na sebe?
Ko smo mi da odlučujemo šta je dobro za bilo koga? Možemo jedino za sebe da odlučimo. I da se sklonimo. Jer tek kada smo po sebe dobri, tada nam je dobro. I ne, to nije sebično. To je jedino mudro. I logično.
Autor: Ana Milovanović
