Dobrodošli u Hotel Kalifornija,
tako ljupko mesto, još ljubaznijeg osoblja…
Tako ide refren pesme čuvenih „Eaglesa“ koji je u jedan pevljivi pop pesmuljak uvio jednu mračnu istinu. Pesma je sa dvojakim značenjem, otvorena za tumačenje na više načina po percepciji i slobodnoj volji slušaoca, metaforična je i zavijena u oblande pitke melodije. Teče niz grlo, pevušiš, a poruku primaš nesvesno, na drugi obruč, košarkaškim žargonom rečeno.
Opevan je kalifornijski mit, raskrinkan je američki san. Radi se o životu na visokoj nozi, u koji kada jednom uđeš, više ti nema izlaza. Koliko god dolce vita delovala opijajuće i primamljivo u mašti, na naličju glamura je tama. Mrkla strana medalje.
Pesma je nastala 1976., tekst i muziku napisali su članovi benda Don Henley i Don Felder. Felder je bio zadužen da odradi instrumental i on jenapravio nešto nepravilnog ritma što podseća na flamenko, pa je radni naslov numere u početku bio „Meksički rege“. Reči su Hanleyeve, a njemu je inspiracija zapravo bio „Hotel Norco“, koji je kasnije pretvoren u državni zatvor. „Hotel Kalifornija“ iz pesme u stvari ne postoji, on je samo metafora, a u pesmi se našao samo zato što je članovima benda zazvučao kao dobra fraza i bilo je pevljivo.Hteli su da naprave eksperimentalno čudnu pesmu, čisto da vide kako će publikova reagovati i da li će proći i prošlo je. Pesma je vrlo brzo zaludela publiku i postala planetarni hit. Neprestano se vrtela na svim američkim radio-stanicama i ušla je na sve moguće i nemoguće top-plejliste.To je jedna od najlepših i najslušanijih rok balada ikada. Kao nagrada i kletva donela im je slavu i novac, ali i medijski linč i svađe koje su kasnije dovele i do raspada grupe. Mediji su ocenili da ima sublimisane poruke, proglasili ih satanistima, a to ljupko mesto melodičnog imena za hram gde se prinose žrtve crnom vragu. Javnost je u sve lako poverovala…
Iako rok zvezde jesu pravile rusvaj po raznim hotelima na velikim turnejama, i iako „Hotel Kalifornija“ zaista postoji u Meksiku, (sa kojim su se posle tužili zbog autorskih prava jer je neprekidno vrte), pesma ipak nije proživljena tamo, već je taj umorni putnik sa bocom roze šampanjca samo sinonim jednog zatočenika snova i pohlepe. A snovi su zatočeni u surovom svetu glamura, u hotelskoj sobi gde mu se priviđaju glasovi, ne zna da li halucinira. Najzad shvata, nema nazad… Ovo je u stvari storija zarobljenika jednog pomešanog osećanja. Osećanja istovremenog gorkog kajanja i slatkog užitka. Tada se ne razlikuju snovi i java i ne zna se da l’ su ta zamandaljena vrata od pakla ili od raja…
PREVOD PESME
HOTEL KALIFORNIJA
Na mračnom i prašnjavom auto-putu
hladan vetar nosi mi kosu.
Topao miris „colitas“(marihuana) širio se vazduhom.
U daljini ugledao sam trepćuće svetlo.
Glava mi je postala teška, a vid nejasan.
Morao sam stati da prenoćim.
Čekala me je na ulazu.
Čuo sam misionarska zvona i pomislih:
„Možda je ovo raj, a možda i pakao.“
Snopom sveće pokazala mi je put.
Odjekom hodnika začuo se zvuk.
Kao da kažu:
„Dobrodošao u Hotel Kalifornija.
Tako divno mesto i ljubazno osoblje.
Pregršt soba u Hotelu Kalifornija,
u svako doba godine možeh ih naći.“
Njen um beše opčinjem moći za novcem,
imala je Mercedes Benz.
I imala je dosta zgodnih, jako zgodnih momaka
koje je nazivala prijateljima.
Kako su samo plesali po dvorištu,
okupani letnjim znojem.
Neki plesovi su za pamćenje,
a neki pak za zaborav.
Pozvah glavnoga:
„Molim Vas, donesite mi vino.“
A on će:
„Nismo imali takav duh još od davne 1969.“
Glasovi su se čuli kako zovu izdaleka.
Probude te u sred noći,
samo ih čuješ kako kažu:
„Dobrodošao u Hotel Kalifornija,
tako ljupko mesto, još ljubaznijeg osoblja.
Oni žive u Hotelu Kalifornija,
kako iznenađenje, nema izgovora.“
Plafon je sav u ogledalu,
šampanjac u ledu, a ona će:
„Svi smo mi zarobljeni ovde
radi istog cilja.“
U glavnoj dvorani okupiše se da obeduju.
Ubadali su je i sekli čeličnim noževima,
ali jednostavno nisu mogli ubiti zver.
Poslednje čega se sećam je to
da sam bežao prema vratima,
tražio put do kapije,
do mesta odakle sam došao.
„Opusti se“ – reče mi domar.
„Mi smo obučeni da primamo.
Uvek se možeš odjaviti,
ali nikada i stvarno otići.“
Autor: Aleksa Ćelap
