Jedna moja učenica me je krajem 2018. godine kontaktirala da joj pomognem u radu sa ćerkicom. Ona je prošla obuku za prvi stepen Usui Reikija i već je radila sa maleckom. Devojčica koja je šesti razred je vrlo lepo prihvatila Reiki i rado ga primala od majke. Al kako prima hormone rasta i usput ima svakodnevne mučnine, Jelena mi je zatražila da radim sa njom. Dogovorile smo se za tretman na daljinu prvih dana Nove godine. I sa majkom je do sada sve rađeno na daljinu jer pored troje dece i manje geografaske udaljenosti tako je bilo jednostavnije.
Dogovorile smo se najpre da se devojčica i ja čujemo i vidimo preko skajpa, a potom da radimo tretman na daljinu.
Medenjak mali, pitala sam je da li joj je blisko da je moguće da joj neko pomogne na daljinu. Odgovorila je potvrdno. Naravno, dete veruje svojoj majci, i poznat joj je majčin dosadašnji rad sa mnom, pa je stoga bilo jednostavnije. Međutim, imala sam spontanu potrebu da joj to dejstvo još malo približim rekavši joj: „To ti je kao Sunce. Sunce je vrlo daleko od nas ali i pored toga osećamo njegovu toplotu. Tako nema veze koliko smo ti i ja udaljene, energija će stići do tebe i učiniti ono što ti je najpotrebnije.“ Slatko se nasmešila i klimnula glavom. Još malo smo popričale i onda sam je zamolila da legne, zatvori okice i da samo posmatra tj. oseća pa ćemo se čuti ponovo kad tretman bude gotov. Složila se. Nešto kasnije sam je upitala kako je protekao tretman, da li je nešto osetila i da li je sve vreme držala okice zatvorene. Odgovorila je da je okice otvorila malo pre nego je majka, nakon moje poruke, došla da joj kaže da ustane. Da, to je bio tačno i trenutak kada sam sa svoje strane završila energetski transfer.
Na pitanje da li je nešto osetila, odgovorila je sledeće: „Osećala sam se kao da letim, levu ruku nisam osećala, malo me je zabolela glava, pa vrat, bilo mi je hladno na butinama, na desnoj šaki me je nešto golicalo, a ruke mi i sada bride. Da, i zaboleo me je levi zglob na nozi, al’ tamo me je ranije ujela zmija.“ U daljem razgovoru mi je potvrdila da ju je ujeo pas, da je primila udarac loptom u glavu, i još neke stvari o kojima smo razgovarale.
Takođe mi je rekla da se inače tokom dana sva trese i da joj je muka kada treba da odgovara u školi. Pitala sam je da li ti je muka kada odeš u prodavnicu i treba nešto da pitaš, kažeš prodavačici? Odgovorila je da nije. „Pa zašto ti je muka kada treba da odgovaraš? Nastavnike treba poštovati kao i svako drugo biće, ali nema razloga za strah. Oni rade svoj posao kao što prodavci rade svoj. Tako da kad te nešto pitaju ti im opušteno odgovori to što znaš, što si naučila, i neka te ne brine mišljenje drugih. Ti odgovaraš i učiš za sebe, a ne za druge.“ Opet se divan osmeh razlio njenim licem.
Bilo je tu još lepih detalja, ali je svakako blagoslov kada se radi sa decom. Oni su tako divno prijemčivi za dobro i čisto što im dolazi. Nakon tog prvog tretmana mučninu je imala jednom, a nakon još dva tretmana mučnine koje je svakodnevno imala su prestale.
Nekoliko dana kasnije dobijam informaciju da se javila u školi da uradi zadatak na tabli što inače nikad nije uradila. Bio ju je strah. Bio ju je strah i da sama sebi daje hormon rasta, ali je i to odnedavno počela samoinicijativno da traži. Rad sa decom uključuje i rad sa roditeljima ali nekad je potrebno raditi baš i sa detetom.
Tog dana je na primer imala mučninu ali samo tokom časa istorije. Inače su mučnine, koje su bile svakodnevne, prestale. To je trema proizvela, strah od istorije i odgovaranja. Takođe, tokom razgovora sa njenom majkom, majka se setila da još od srednje škole povremeno sanja kako odgovara istoriju i kako ne zna.. Slučajnost da dete u školi ima baš problem sa istim predmetom?
To su samo neke od benefiti Reiki rada i sitan primer kako uticaj na dete počinje još u trudnoći..
U međuvremenu je majka primila obuku u drugi Reiki stepen pa će nadalje preuzeti intezivniji rad sa devojčicom u vezi sa hormnom rasta kako bi se uz Božiju milost hormon rasta ponovo aktivirao u njenom organizmu, a devojčica prihvatila odrastanje. Takođe, tokom rada sa maleckom dala sam joj četiri afirmacije, ili bolje rečeno zahvanosti da izgovara pred spavanje. Jedna od glasila je: Radujem se odrastanju. Hvala ovoj divnoj devojčici na iskustvu koje podelismo.
S ljubavlju,
Autor: Sanja Dejanović
www.reikiskolica.org