Osamnaest godina nakon što sam imala prvi čas francuskog i deset godina nakon što sam dobila prvi francusko-srpski rečnik, došlo je vreme da posetim Pariz. Ovo nije bio prvi put da sam bila u Francuskoj, već sam obilazila neke njene delove, ali ipak u mojoj glavi Pariz je imao posebno mesto. Dosta ljudi iz mog okruženja je do sada bilo u Parizu i pre nego što sam otputovala svi su me upozoravali da ne očekujem previše i da je Pariz tipičan veliki grad u kojem je svuda gužva, da treba mnogo vremena da se bilo gde stigne i da na svakom koraku ima smeća. Prihvatila sam sve komentare, ali sam se podsvesno i dalje nadala da će Pariz ispuniti sva moja očekivanja. Kao i uvek kada putujem, napravila sam svoje spiskove i liste, po kojima me prijatelji i porodica sada već i znaju. Šta treba da spakujem, šta želim da posetim, kad šta radi i koji su to tradicionalni specijaliteti koje želim da probam.
Ispitala sam sve iz svog okruženja, pročešljala google, putopisne reportaže i preporuke, ištampala sam sve potrebne karte, pripremila dokumenta i zaputila se ka svojoj prvoj destinaciji – Budimpešti odakle sam imala let za Pariz. Putovanje je prošlo glatko i za nekoliko sati sam se prebacila u Pariz. Čim sam kročila u grad, znala sam da me neće razočarati. Sa drugaricom koja je iz Francuske i koja je moja saputnica na ovom putovanju se nalazim na Trgu Republike. I sama sam zadivljena koliko lako i bez previše pogrešnih skretanja ga pronalazim. Mathilde, drugarica koja me je ugostila je do tada nekoliko puta posetila Pariz, tako da se snalazimo dobro.
Dosta je mesta koje vredi posetiti, dosta je ulica u koje treba skrenuti tek onako, bez ikakvog razloga. Inače kada putujem, volim da obiđem poznate atrakcije, ali isto tako, a možda i malo više, volim da zalutam u male uličice, lokalne knjižare, lepe kafiće i neotkrivene parkiće. U osamnaestom arondismanu, od ukupno 20 koliko ih ima u Parizu, smešten je Montmartre. Ovaj deo Pariza, u kojem su nekada živeli brojni poznati slikari, pisci i pesnici, poznat je po uličnim umetnicima, dražesnim kafićima i bazilici Sacré-Cœur. Montmartre odiše posebnim šarmom, sa njega se pruža divan pogled na ostatak Pariza i svakako ga vredi posetiti, pogotovo ukoliko volite umetnost.
Posetile smo i nezaobilazne tačke za sve turiste koji dođu u grad svetlosti – muzej Louvre, poznat po vrhunskim umetničkim delima i Ajfelov toranj – najprepoznatljiviji simbol Pariza. Drugarica mi priča kako su se građani Pariza žalili kada je toranj sagrađen, pošto su verovali da kula narušava lepotu njihovog grada. Slična priča prati i izgradnju piramida ispred muzeja. Velika piramida je građena po uzoru na Veliku piramidu u Gizi, međutim stanovnicima se na početku ta ideja uopšte nije dopala i smatrali su je neslanom šalom. Ipak, obe građevine su zadržane, lokalni stanovnici su se navikli na njih, a danas one predstavljaju nezaobilazne simbole Pariza.
Obišle smo i katedralu Notre-Dame koja je u procesu rekonstrukcije nakon požara na početku prošle godine. Ipak, to ne sprečava turiste da se i dalje slikaju ispred. Nedaleko od katedrale, nalazi se poznata knjižara „Shakespeare and company“, koja svakom pravom knjigoljupcu oduzima dah. Knjižara je poznata i po tome što se pojavljuje u filmovima čija radnja se dešava u prestonici Francuske, poput „Midnight in Paris“.
Videle smo i Trijumfalnu kapiju koja se nalazi na kraju Jelisejskih polja i do koje nas prate blistavi izlozi poznatih francuskih, ali i svetskih brendova. Obišle smo brojne parkove, gledale film u bioskopu na otvorenom, posetile Luksemburšku palatu i predivne vrtove koje je okružuju, pile kafu u očaravajućim kafićima i neizbežno jele puno sira i ukusnih poslastica i ne tako puno bageta. Da bih vam ispričala priču o Parizu trebalo bi mi mnogo više strana, a i dana, jer teško je sve te utiske, osećanja i uspomene pretočiti u reči. Za kraj reći ću samo Paris, je t’aime et j’ai hâte de te revoir.
P.S. Samo da naglasimo da je ovo putovanje bilo prošle godine.
Autor: Milica Barać
