Danas novo, sutra je već normalno. Slušam kako najavljuju nove „izume“ veštačke inteligencije i sećam se kako je nekad skajp poziv bio nadrealan. Kao i tv, mobilni telefoni, internet…
Mlađe generacije takve promene lakše prihvate. A ako bismo pitali starije, za njih je sve to bilo potpuno novo i, u početku, ne baš normalno.
Danas novo, sutra je već normalno
Današnjim generacijama je neshvatljivo da se nekada živelo bez interneta. Čoveče, kako li su ljudi vozili bez navigacije? Zamisli da spustiš prozor i pitaš prolaznika za pravac? Kako su se organizovali bez dopisivanja?
Izgleda da su svi ti novi načini funkcionisanja lako bacili senku na one ranije poznate.
Danas novo, sutra je već normalno
Svako novo, tokom vremena, postalo je sasvim normalno. Nismo se naročito bunili, a i ne vidim da se iko vratio u pećinu.
Karikiram namerno, samo zato što sve te prognoze, posebno one koje nas plaše, nemaju baš smisla. Zašto mislim da nemaju? Pa zato što mi nismo isti ljudi kakvi smo nekad bili.
Danas novo, sutra je već normalno
Ništa ne stagnira, ni priroda, niti mi.
Svaka nova promena dovodi i do promene naše svesti.
Kao što se leptir ne vraća u svoju čauru, teško da bismo i mi danas stali u kalup koji nam je pristajao pre samo nekoliko godina.
Danas novo, sutra je već normalno
Ne brine nas razvoj tehnologije, već ono što nam je nepoznato.
Nema potrebe unapred praviti dramu ni oko čega. Treba se samo sa tim novim upoznati. Jer kad nam je poznato, vrlo brzo postane i normalno. Novo normalno je izgleda neizbežno.
Autor: Ana Milovanović
