S obzirom da se i sama nalazim u ženskom telu, mogu slobodno da govorim na osnovu ličnog iskustva u vezi nekih stvari. Zapravo, svi tekstovi i jesu takvi, ili su zasnovani na mom ličnom iskustvu i/ili na iskustvu ljudi sa kojima sam radila i radim, živim.
Velika većina žena ima ginekoloških problema. Pod tim podrazumevam bolne i obilne cikluse, ili neredovne cikluse, izostanak istih, cistične jajnike, pojavu mioma ili i još ozbiljnije tegobe. Srećom po mene ne spadam u tu većinu, nikad i nisam. Povremeno je znao donji stomak da zaboli ali ništa neizdrživo kao što znam da devojke, žene pate. Moj simtom je bio više u nogama, imala sam osećaj kao da bih svakog časa mogla da padnem. I to govorim o periodu pre Reikija. Sada toga više nema. Nešto kasnije kada sam već bila u mogućnosti da sebi kanališem Reiki, pojavile su se ciste na jajnicima. Ako dobro pamtim to je bilo nakon mog takmičenja u bodi fitnesu kada sam generalno šokirala ceo organizam, a o čemu sam pisala u tekstu Pomeranje granica. Doktorka mi je za sanaciju cista ponudila neke injekcije i/ili tablete. Ljubazno sam joj se zahvalila i rekla da ih ne želim, da ću raditi Reiki. I tako je i bilo. Na sledećoj kontroli sve je bilo čisto. Jednom sam čak našla sebi cistu na dojci. Otišla da proverim, i bi cista. Radila Reiki i ona se povukla. Naravno, to je bio period mog života u kom sam bila prilično izložena raznim stresnim situacijama, pre svega emotivnim “gubicima”. Hvala Reikiju što mi je pomogao na fizičkom nivou, ali što je još važnije uspela sam da mentalno i emotivno prodjem kroz te situacije i da ih prevazidjem.
Sve moje učenice koje su imale problem sa ciklusima prijavile su na tu temu poboljšanje u smislu da su ciklusi postali redovni i manje bolni ili čak i bezbolni. Medjutim, kao i za bilo šta drugo i ovde postoje izvesni uzroci za takva stanja. Generalno govoreći svi problemi sa ginekološke strane tiču se seksualnosti. E sad, to se ne odnosi samo na to da li žena ima seksualne odnose ili nema kao i to da li su redovni ili nisu već se zapravo radi o njenom ličnom doživljaju nje same. Kakav stav ima prema ženskom tj svom telu, prema seksualnom odnosu uopšte, prema pozama, da li doživljava vrhunac sa partnerom ili ne, itd. Više puta sam čula tako negde, “to ne rade fine devojke”.. ili “ju šta ti pada na pamet ta i ta poza”. Koliko je žena koje će se skinuti pred muškarcem samo ako je u sobi ugašeno ili zatamljeno svetlo… Reći muškarcu šta prija šta ne.. Gde je nestala ta sloboda? Ah, da „prljave reči“ – to nije za svaku damu, jel to je samo za „one“ žene… Koje žene? Žena je žena i ne postoji poza koja jeste za jednu a nije za drugu zbog društvenog statusa ili ne znam čega. Sve što ti prija, a nikom drugom ne šteti radi bilo da je reč o seksu ili bilo čemu drugom u životu. I upravo svi ti neispravni stavovi i ponašanje dovodi i do problema i žene oboljevaju.
Pamtim tretman na kome mi je bila jedna devojka koja je imala neredovne cikluse. Dan posle tretmana mi je javila da je dobila ciklus i da bi to bio zapravo regularan datum koji se nije dogodio prethodnih par meseci. Naravno, tokom tretmana smo došle do uzroka, šta je to što je nju tištilo a što se zavuklo u jajnike. Upravo nešto vezano za njen partnerski odnos. Jedna moja učenica mi se obratila zbog problema sa ginekološke strane i u tretmanu je iskrsla trauma iz detinjstva. Kada sam je upitala da li pamti da je kao devojčica doživela ili videla neku neprijatnu seksualnu scenu, poverila mi je da je kao dete sa drugaricom imala neprijatno iskustvo sa nekim, kako se to u narodu kaže, „manijakom“. Čovek je stao ispred njih dve i zadovoljavao se dok neki drugi čovek nije naišao a prethodni pobegao. To je na primer jedna potisnuta sličica iz detinjstva koju je bilo potrebno osvestiti, jer jedno iskustvo nikako ne sme da odredi ceo život jedne individe.
Koliki je procenat žena sa rakom dojke ili rakom grlića materice. Pa baš sam na svojim master studijama imala predmet Rana dijagnostika kancera. Gostovala je kao predavač jedna doktorka iz fronta, ginekolog, i pričala je na tu temu. Naravno ona je govorila iz ugla zvanične medicine, baš one koja i ne može da odredi tačan uzrok nekog oboljenja, a često ni izlečenje. Za rak grlića materice navela je kao tri osnovna uzroka: seks pre dvadesete godine, previše menjanje partnera i konzumaciju alkohola. Medjutim ovo je doktorkino subjektivno mišljenje i nikako ne važi za sve žene niti je statistički, naučno ili na bilo koji drugi način dokazano, a verovatno i neće biti. Neke žene mogu baš da žive jako dug, zdrav i ispunjen život sa gore navedenim uzrocima, a nekima to zaista mogu biti izvesni pokazatelji. Zapravo, u drugom slučaju, sva tri uzroka koja je ona navela sežu malo dublje u ličnost, svest žene i još više u podsvest. Ženska osoba željna pogrešne pažnje najčešće će ući u seksualne odnose rano, menjaće partnere iz potrebe da nešto dokaže sebi ili drugima. A sasvim je nešto drugo kada ona to živi kao svoju ličnu prirodu.
Nedavno mi je bila na tretmanu devojka koja je zdravstveno zdrava ali u bolovima. Pored još nekih fizički neosnovanih bolova imala je ozbiljne bolove jajnika. U toku tretmana mi je ispričala da je za nepunih dvadeset i dve godine promenila mnogo partnera dokazujući sebi time da je poželjna. Od mladih dana nije se osećala ni ženstveno, ni lepo ni poželjno pa je zavođenjem velikog broja muškaraca koji joj nisu značili „lečila“ svoju nepoželjnost. Odrasla je nevoleći sebe i to je pokušala da kompenzuje kroz seksualne odnose. Rekla mi je: “To što me muškarac želi mi je bila podvrda da sam seksi i poželjna. Nisam se zadržavala. Bilo mi je bitno samo da ga osvojim.” I eto zašto su nju boleli jajnici – neprihvatanje sopstvene ženstvenosti, sopstvene seksualnosti, sopstvenog tela. Mnogo je takvih ili sličnih primera.
Dalje, veliki je broj žena koji se odlučio na abortus ili abortuse. Nekad jer je to bila jedina moguća opcija, a nekad jer je to bio izbor. Međutim, dešava se da neke žene nisu same sa sobom dobro jer su to učinile. Iako im je to u tom trenutku bila ispravna odluka, kasnije zna da ih stigne osećaj krivice. Nema razloga živeti u krivici i kajanju. Ako si nešto učinila, prihvati to, a za ubuduće delaj mudrije, ali mudrije za sebe, ne za druge. Nebitno je šta drugi govore i rade, bitno je da ti budeš u miru sa sobom bez obzira koju odluku donosiš. Nekad svesno žena nema problem sa tim, ali podsvesno ima. Desilo se da mi je jedna mladja dama tokom tretmana zaplakala setivši se toga, a onda mi je poverila da joj na javi uz kafu nikad pomisao o tome nije zasmetala. Često nam deluje da smo sa nečim pomireni na svesnom nivou ali ne i na podsvesnom. I ako se takve stvari ne osveste to može da bude „poziv“ za gubitkom sledeće trudnoće koja je bila željena, ili u nekom drugom slučaju poziv za nekim drugim problemom. Ono što se nije istinski otpustilo povuče neki novi dogadjaj. Krivica na krivicu ide… Ili kako u narodu kažu „para na paru ide“.. Naravno, ja ovde ne zastupam abortuse da se razumemo, jer ni sa strane duha nije podržano, kako sam negde našla „to je odricanje od ljubavi“ i naredno dete može trpeti posledice prethodnog abortusa, al’ da ne širim temu. Takođe je izvesno da se telo ne raduje toj vrsti zahvata kao ni jednoj drugoj ako nije pod moranjem. Zato sam uvek za promišljene aktivnosti i kontraceptivna sredstva i generalno preventivu šta god da je u pitanju. Naravno, ne osuđujem one koje su se tome ranije podvrgli, drugačije nisu znale, i zato je važno to sve osvestiti, na energetskom nivou isceliti.
Sledećeg petka čitaće te još na ovu temu.
Mir i radost svima…
S ljubavlju,
S.
Autor: Sanja Dejanović
