Da li znate šta je sindrom Petra Pana? Kada se za nekoga kaže da ima sindrom Petra Pana, misli se na odraslu osobu koja ne preuzima odgovornost u skladu sa njegovim godinama i dužnosti. Izraženost i karakteristika može varirati, ali je suština u tome da se osoba nalazi pred vratima odraslog doba, a nikako da ih otvori i zakorači dalje svojim putem.
Da li znate šta je sindrom Petra Pana?
Ponekad se pogrešno tumači kroz negovanje nekih hobija vezanih za detinjstvo, izažen humor ili druge tendencije vezane za dečji uzrast. Pogrešno tumačenje može biti povezano i sa ozbiljnim medicinskim stanjima koja imaju jasne dijagnostičke kategorije, kao što su depresija ili bolesti zavisnosti.
Ne postoji tačan jasan, razlog koji bi omogućio razumevanje navedenog sindroma. Različite teorije su pokušale da objasne faktore, koje ne mogu uzeti kao potpuna objašnjenja.
Neke osobe koje su preživele iste okolnosti ipak neće razviti neodgovorno ponašanje. Nejasne granice, previše zaštitnički odnos roditelja prema detetu uz izostanak učenja o životnim veštinama, može dovesti do izbegavanja odgovornosti. Zapravo je reč o šoku koji osoba doživljava prelazeći iz faze kada je roditelj činio sve, kada je bila zaštićena i izolovana od bilo kojih dužnosti i odgovornosti, u fazu kada se mora pobrinuti sama za sebe.
Emocionalna nezrelost je drugi sindrom Petra Pana. Možete ih prepoznati po strahu, ljutnji, ljubomori ili drugim emocionalnim reakcijama koje su primerenije tinejđerima nego odraslima. Život sa osobama sa ovim sindromom može biti izazovan ali i stresan, jer one često izbegavaju kompromis, ne shvataju ozbiljnost veze i traže stalnu pažnju i potvrdu da su voljeni i da su upravu.
Osobe sa sindromom Petra Pana često krive druge za svoje probleme i nisu sposobne da priznaju svoje greške. Često nemaju stabilnu karijeru ili čak potpuno izbegavaju zaposlenje.
Evo nekoliko koraka koji će pomoći u procesu odrastanja:
Prvi korak je priznati sebi da postoji problem i razumeti posledice koje sindrom Petra Pana ima na vaš život i odnose. Zapitaj te se: „Šta mi nedostaje u životu zbog ovog ponašanja“? Počnite sa preuzimanjem odgovornosti za svoje postupke i odluke. „Kako mogu da rešim ovaj problem?“ Naučite kako da prepoznate i izrazite svoje emocije na zdrav način, umesto da se ponašate nezrelo i impulsivno.
Da li znate šta je sindrom Petra Pana?
Takođe, vežbajte empatiju prema drugima i pokušajte da razumete njihove potrebe i osećanja. Sindrom Petra Pana često se održava na nerealna očekivanja od života. Počnite postavljanjem realnih ciljeva i radite na njihovom ostvarivanju korak po korak. Ako vam je potrebna dodatna podrška, razmislite o potrazi za stručnjakom poput psihologa ili psihoterapeuta, koji će vam pomoći u procesu odrastanja sa sindromom Petra Pana.
Sindrom Petra Pana nije zvanična dijagnoza ili stanje mentalnog zdravlja koje priznaje Svetska Zdrastvena organizacija ili Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje (DSM-5). Ipak pomaže da se uoče emocionalne nezrelosti koje možemo videti kod ljudi oko nas ili kod nas samih.
Karakteristike sindroma Petra Pana:
Problemi sa dugoročnim planovima: ovi pojedinci više vole da žive za danas i pokazuju malo interesovanja za dugoročne planove. Tako da se ponašaju kao deca ili tinejđeri koji ne moraju da razmišljaju previše dugoročno. Nemogućnost uspostavljanja dugoroćne veze: teško je nekome sa sindromom Petra Pana da bude u dugoj romantičnoj vezi.
Da li znate šta je sindrom Petra Pana?
Njihov stil privrženosti je sve ne samo siguran i nisu u stanju da se emocionalno posvete jedan drugom. Oni pokazuju znake emocionalne nedostupnosti, kao što su nespremnost da definišu odnose, ili da stalno menjaju partnera. Nisu dovoljno emocionalno zreli da bi mogli da uspostave duboku intimnu vezu sa drugom osobom.
Zanemarivanje kućnih poslova: stan im je haotičan prljav i pretrpan. Njima red nije važan, kao što nije važan malom detetu. Izbegavanje sukoba i konfrotacija: neko sa sindromom Petra Pana ima emocionalnu zrelost deteta koje ne zna da izrazi i da svesno radi sa svojim emocijama. Kada su u pitanju sukobi i konfrontacije, onih izbegavaju što više mogu. Ponekad beže od stvarnosti (igre, televizije, telefon, alkohol), a ponekad se nadure kao tinejđeri i lupaju vratima po kući.
Autor: Lena Marković
