ČUDAN MLADIĆ

Nevena je rešila da svoj godišnji odmor provede kod bake na Tari. Ove godine neće ići na more. Prijaće joj svež planinski vazduh. Tako će iskoristiti lepote planine da je motivišu za pisanje njene nove knjige.

Baka je bila presrećna kada je videla svoju unuku, a još srećnija kad je čula da ostaje desetak dana.

Pričala joj je  o meštanima i šta se sve dešava na planini kad su turisti tu, a posebno joj je skrenula  pažnju na mladića koji boravi u kući deda Obrena, to je jako čudan mladić. Upozorila je da ne ide blizu njegove kuće. Unuka je sve to saslušala ne shvatajući bakine reči ozbiljno.

Već prvog dana krenula je u šetnju po šumi da se nadiše svežeg vazduha, koji joj je tako nedostajao u Beogradu. U blizini bakine kuće bilo je svega tri stare kućice, među kojima je bila i deda Obrenova. Prolazila je tuda i krajičkom oka posmatrala kuću, kako bi videla tog čudnog momka. Ali, u kući je bila tišina i nikoga nije videla. Ispred kuće bio je parkiran džip. Nastavila je svoju šetnju kroz šumu i nakon par sati hodanja, umorna, reši da se vrati bakinoj kući. Malo su porazgovarale za večerom, a onda je ona otišla u svoju sobu, otvorila laptop i počela da piše.

 

Ujutru je probudila očaravajuća pesma slavuja.

Sa osmehom na licu, proteglila se u krevetu, srećna što ne mora da žuri sa ustajanjem.

Nakon pola sata uživanja, izašla je iz sobe i sela da doručkuje sa bakom.

„Vidim da si prolazila pored Obrenove kuće. Nije ti to pametno. Onaj mladić ide  po šumi i priča sam sa sobom. Nešto nije u redu sa njim. Sigurno je bolestan.“ Opet je upozorila baka.

Nevenu je ta priča samo još više zainteresovala,  da vidi tog čudnog tipa. Krenula je opet ka toj kući.

Ovoga puta, u susret joj je išao zgodan, visok mladić, kratko ošišane crne kose. Spuštene glave, govorio je nešto sebi u bradu. Tad Nevena vidi slušalice i shvati da priča telefonom. Nasmeje se, setivši se bakinih reči.

Mladić primeti da se ona smeje, pogleda je znatiželjno i prođe kraj nje klimnuvši glavom. Uzvrati mu pozdrav i nastavi dalje.

Zagledana negde u daljinu, odjednom posrne, zgazivši u neku rupu i poče da pada, vrisnuvši. Mladić se naglo okrete i potrča do nje. Malo je uganula zglob. Ponudi joj pomoć. Odvede je u svoju kuću kako bi proverio nogu, pritom joj namignu i reče kako je veoma vešt u pružanju prve pomoći.

Sedeli su dugo u njegovoj kući, ćaskajući uz kafu i vino.

Uveče je odveo do njene kuće. Baka se zabrinu videvši njenu povređenu unuku u društvu tog mladića. Ušli su zajedno unutra a onda, uz smeh objasnili  su baki zašto on priča dok je sam. Sad se i baka smejala svom nepoznavanju ove savremene tehnologije.

Nevena je nastavila svakodnevno da se druži sa zgodnim mladićem, ponekad i sama koristeći tu čudnu napravu – slušalice.

 

Autor: Sanja Trninić