Čitamo: „Zamalek“ – Dejan Tiago Stanković Čitamo: „Zamalek“ – Dejan Tiago Stanković
Zanimljiva priča o Kairu, njenim stanovnicima, Nilu, gužvi i buci. Priča o kismetu, ili sudbini, koju niko do sada nije uspeo da izbegne. Priča... Čitamo: „Zamalek“ – Dejan Tiago Stanković

Zanimljiva priča o Kairu, njenim stanovnicima, Nilu, gužvi i buci. Priča o kismetu, ili sudbini, koju niko do sada nije uspeo da izbegne.

Priča o Jugoslovenu koji nije želeo da se vrati, ali je želeo da ga sahrane pored oca i majke. Roman za koji vredi odvojiti vreme, jer će te posle nje moći da osetite pustinjski pesak pod prstima.

Narator priče je žena Arna koja se sa porodicom iz Amerike seli u Kairo, gde je njen muž dobio nov posao. Došla je na samo nekoliko godina, ostala skoro dvadeset.

Nastanili su se u delu Kaira u kome su nekada živeli samo bogati ljudi, u delu koji se zvao Zamalek. Živela je u kuli, i iz svog stana je mogla da vidi piramide, kao i Nil u boji zemlje. Kada je došla, shvatila je koliko je to drugi svet u odnosu na sve što je do tada u životu sretala. Žene su bile ne u drugom planu, već negde skroz pri dnu. Ali je godinama shvatila da se to tamo verovatno nikada neće promeniti. Da će to zauvek ostati svet muškaraca, ali to nije bila njena briga.

Njen život u Zamaleku postaje zanimljiv tek onog trenutka kada je upoznala Kostu. Srbina koji je došao za vreme rata i tu ostao. On je nasledio antikvarnicu, od prijatelja i u njoj je radio i prodavao stvari koje su bile od neprocenljive vrednosti. Bio je poseban čovek. Čovek koji je za svaki predmet imao priču, kao da otvorite staru knjigu i iz nje čitate. Pošto je Arna bila egiptolog po struci, počela je da radi kod njega.

Pošto je imala veliki stan predložili su joj da uzme devojku koja će im kuvati i brinuti o domu i deci kada oni nisu tu. Uzeli su Nabilu, devojčicu od petnaest godina, koja je do kraja postala deo njihove porodice. Ona im je predodredila čitav svoj život. Odgajila njenu decu, i kada su odlučili da se isele iz Kaira krenula je sa njima. Arna na vrlo nežan način govori o toj devojčici. A kasnije i ženi, koju je i uvrstila i u svoj testament.

Kosta je prodavao različite predmete, dosta predmeta je bilo nabavljeno ispod ruke, i kao takvi su brzo i prodavani. Često su ga iz policije pozivali da ide na različita veštačenja i da procenjuje starost predmeta, kao i originalnost. Egipat je bio mesto u kome se mogla naći odlična replika skoro svih predmeta koja su vađena iz grobnica.

Zanimljiv je odnos kakav su imali Kosta i Arna, on je u njoj video svog naslednika. A ona u njemu je videla drugog oca. On nije imao svoje dece, imao je samo posinka kir Marije.

Opisi koje koristi u knjizi su sa jedne strane tako jednostavni, ali tako originalni i precizni. Opisi pustinje, koja jede sve pred sobom, kao i opisi Kaira, žena i prosjaka su nešto što će te dugo pamtiti nakon ove knjige.

Pisac je ubistvo u vozu namerno pomenuo, dao nama čitaocima naznaku kako će i antikvar završiti. Oni koji su naslutili, verovatno nisu ni mogli da znaju kako će Kostin pepeo ipak do kraja završiti u kir Marijinom sanduku, i zauvek ostati u pustinji da počiva.

Kome je pripalo Kostino nasledstvo?

Zašto niko nije hteo da dođe iz te daleke Jugoslavije po njega?

Da li je novac jedino važno što ostaje posle smrti?

Autor: Dragana Milutinović

 

 

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *