„Uživanje” je drugačije od knjiga koje sam do sada čitala. Nisam znala šta mogu da očekujem kada sam krenula sa čitanjem. Ali se ispostavilo da mi je ova knjiga baš prijala.
Čitajući ovo delo osećala sam se kao posmatrač jedne velike ljubavne priče. Priče čiji glavni likovi nisu spremni da kažu dve reči – kocham cię (volim te). Reči ne izgovaraju, ali ih svakim postupkom pokazuju, svakom odlukom dokazuju i svakim izborom potvrđuju. Marta Đido nas vodi na putovanje u Varšavu 90-ih godina, pokazuje nam komadiće ovog grada, skrivene kutke, poznata i nepoznata lica i priča nam o ljubavi.
Momenat „šta bi bilo kad bi bilo” zauzima značajno mesto u ovom romanu. Autorka nam nudi širok raspon potencijalnih sudbina koje su mogle da zadese naše junake, dok nam istovremeno priča o njihovoj prošlosti i sadašnjosti.
Ova priča je za mene odličan primer kako se erotske knjige mogu pisati bez ijedne vulgarne reči, bez neprimerenih opisa i erotskih trenutaka koji nemaju nikakvog smisla. Svaka upotreba erotike u ovom delu ima svoju ulogu, svaki opis nam pokazuje koliko je jaka povezanost glavnih junaka i koliko se oni vole i kada su zajedno i kada su na dva kraja sveta.
„Uživanje” je napisano tako glatko, smisleno i poetično, da mi je čitanje proteklo neočekivano brzo. Kada sam sklopila korice, pomislila sam kako bih volela da pročitam još poneku priču o paru iz knjige.
Uživala sam:
u autorkinom stilu pisanja
opisima
spominjanju mog najdražeg poljskog jela
likovima koji su slobodni, jedinstveni i svoji
putovanju na koje me je povela ova knjiga.
Poljska književnost me u poslednjih nekoliko godina sve više privlači, a moja privrženost ovoj književnosti postaje sve veća. Marta Đido i njeno „Uživanje” su samo doprineli da se ova ljubav održi i da poželim da što pre pročitam još neko delo poljskog autora/ke.
Autor: Milica Barać
