Kada sam videla odlomak iz „Ulice Katalin” na sajtu Štrik knjige pretpostavila sam da će ovo biti priča koja će mi se dopasti. Nakon čitanja prve dve stranice, znala sam da će ovo biti priča koju ću pamtiti. Kada sam završila sa čitanjem, odlučila sam da će Magda Sabo biti autorka kojoj ću se sigurno vraćati.
Ono što je bilo pre rata i ono što posle njega ostaje nikada ne može biti isto. Ulica Katalin je simbol sigurnosti, detinjstva i odrastanja, želja i snova koji su s vremenom zaboravljeni. Ulica Katalin je ono čega više nema, ali za šta se i dalje grčevito držimo i odbijamo da pustimo da ode.
Magda Sabo nam kroz priču o tri porodice prikazuje vremenski period od 1934. do 1968. godine.
Ovo nije priča o istoriji. Istorija se kroz nju provlači. Uvlači u kuće porodica Held, Biro i Elekeš i remeti život u ulici Katalin.
Irena i Blanka Elekeš, Henrijeta Held i Balint Biro su komšije. Njih vezuju vidljive i nevidljive spone, koji ne mogu zamisliti život jedni bez drugih, a opet ni zajedno nisu srećni.
Vremena se menjaju, a sa njima i ljudi, hteli oni to ili ne. Ipak, u svakome od nas i dalje čuči naše malo ja, dete koje smo bili i dete koje često i dalje žudi za stvarima koje je želelo sa 5, 7 ili 12 godina, dete koje traži sigurnost i koje se uvek vraća onome što mu je poznato. Autorka povlači paralelu između želja i planova koje su glavni junaci imali kao deca i života koji u stvarnosti vode. Ona bira koje epizode iz života svojih likova nam predstavlja. Ponekad su to odlučujući trenuci u njihovim životima, a ponekad su to detalji iz svakodnevnice koji doprinose boljem shvatanju njihovih karaktera. Junaci Magde Sabo su umorni, napaćeni i letargični. Oni su zarobljenici sopstvenih razmišljanja i sećanja koji samo tumaraju kroz svakodnevni život.
Iako u knjizi nema nekih dramatičnih dešavanja, autorka svojim jednostavnim stilom pisanja i odličnim opisima drži pažnju čitaoca. Naratori priče su različiti i to je ono što je dodatno obogaćuje. Posebno mi se dopalo što je u knjizi naglasak stavljen na ženske likove, što je svaka od njih apsolutno drugačija, ali opet se savršeno uklapa u priču.
„Ulica Katalin” je priča o ljudima koji su realni, koji imaju izražene vrline i mane, koji greše, ali na kraju su tu za one koje vole, o jednoj ulici koja više nije ista, ali koja će zauvek živeti u srcima svojih stanovnika i o svakome od nas kome je makar jednom u životu bilo teško da se rastane sa nekom osobom, sećanjem ili uspomenom.
Autor: Milica Barać
