Čitamo: „Tuga je pernato stvorenje“ – Maks Porter Čitamo: „Tuga je pernato stvorenje“ – Maks Porter
Ova knjiga je neobična mešavina književnih rodova, žanrova i vrsta, čiji je naslov parafraza čuvenog stiha Emili Dikenson. Knjiga na neobičan način pokazuje kako... Čitamo: „Tuga je pernato stvorenje“ – Maks Porter

Ova knjiga je neobična mešavina književnih rodova, žanrova i vrsta, čiji je naslov parafraza čuvenog stiha Emili Dikenson. Knjiga na neobičan način pokazuje kako izgleda sirova tuga.

Maks Porter je engleski pisac koji je studirao na jednom od najprestižnijih londonskih univerziteta. Posle godina privremenih poslova, skrasio se posle objavljivanja ove knjige, koja je naišla na odlične kritike. Trenutno živi i radi u Londonu, kao jedan od glavnih urednika londonske izdavačke kuće Granta end Portobelo buks.

Nakon smrti majke, dvojica dečaka pokušavaju da pronađu novu podršku i smisao u životu. Otac koji ni sam ne zna na koji način da se nosi sa smrću, im otežava to navikavanje na činjenicu da mame više nema.

Interesantno je što pisac uvodi tajanstvenog posetioca, deus ex machina , koji će pokušati svojim prisustvom da im pomogne da pobede bol. Takođe je zanimljivo što je pisac odlučio da tajanstveni posetilac bude vrana, glavom i perom.

knjiga, tuga je pernato stvorenje

Kada pomislimo na vranu prva nam asocijacija bude smrt, i iz tog razloga je i pisac želeo da stvori ironiju. Poslao je vranu da pomogne porodici da zaborave na smrt najvoljenije žene.

Knjiga je mešavina žanrova i vrsta, ali šta to znači u praksi? Znači da je svako poglavlje drugačije napisano, neka su u stihovima poput pesama, neka su napisana kao dramski tekst, a neka su u formi priča. Sve ovo je umetnuto sa razlogom, jer pisac želi da uputi da je smrt tema u svim vrstama književnosti i u drami, poeziji i prozi.

Posle smrti majke, svi se prema dečaci i ocu ophode sa dosta sažaljenja, što im u principu smeta, ali ne znaju kako to da im kažu. U školi dečake gledaju sa suzama u očima, a komšije donose hranu svakog dana kako bi im olakšali dnevnu rutinu. I otac i dečaci samo žele da ih svi ostave na miru kako bi izašli na kraj sa tom odvratnom prazninom koja je nastala u kući njenim odlaskom.

Vranu pisac uvodi kao prijatelja koji grli, koji se igra sa dečacima, koji im pomaže u izradi domaćih zadataka. Ali na koji način pomaže ocu? Da li ga sluša? Da li se tuga može pobediti?

Autor: Dragana Milutinović

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *