Čitamo: “Stanar” – Rolan Topor

Trelkovski pronalazi stan koji mu savršeno odgovara. Sve je baš onako kako treba, dok čudne stvari ne počnu da se dešavaju. Paranoja i teorije zavere okružuju našeg stanara na svakom koraku. Da li je problem u njemu, u drugim stanarima, u zgradi?

Pisac stvara napetu atmosferu koja se zaista može „seći nožem” u pojedinim trenucima. Knjiga će vas stalno držati na ivici. Pažljivo ćete okretati stranice i čekaćete da se nešto užasno desi. Stalno sam pokušavala da proniknem u to šta se u stvari krije iza čudnih dešavanja oko Trelkovskog. I sama sam smišljala teorije i razmatrala različite ideje o događajima u romanu.

Delo Rolana Topora me je neodoljivo podsetilo na film „Motmanovo proročanstvo”. Ne zbog radnje, nego zbog atmosfere. U filmu, baš kao i u ovom romanu, mi ne svedočimo ni jednoj užasnoj sceni. Svakako, svesni smo da se užasne stvari dešavaju i da nešto nije u redu. Sećam se da sam nakon gledanja filma svima govorila kako je jedan od najstrašnijih koje sam pogledala, iako u njemu nije bilo gotovo nijedne strašne scene.

„Stanar“ je kratak, ali efektan. Nema nikakvih bespotrebnih dešavanja, sve drži pažnju. Lako i brzo se čita, a dugo se diskutuje o tome šta je stvarno istina, a šta slutnja i fikcija. Posle čitanja ćete verovatno poželeti da i u svom stanu hodate na prstima, a možda ćete i neko vreme izbegavati komšije.

Knjiga je deo edicije Poetika strave koja očigledno zaslužuje taj naziv. Na osnovu ovog dela snimljen je i film, koji planiram da pogledam. Ako ste gledali ili čitali „Stanara“, pišite mi kako vam se dopao.