Najčešće ljudi zaborave ono što im je najvažnije, a to je da žive. Da se raduju svakom novom danu, i da udahnu bar par udaha punim plućima. Da se osmehnu i da život ne provedu naboranog čela. Oni koji su pred kraj života imaju jednu želju, da odu dostojanstveno. A kada Saramago upetlja svoje prste vezano za život i smrt, ispadne jedan simpatični roman u kome je smrt, eto, baš slučajno žena.
Žoze Saramago je jedan od pisaca koje će te zavoleti na prvo čitanje. Njegovo karikiranje stvarnosti je vrlo posebno. Njegovi romani su smešteni u neko neodređeno vreme, a junaci su uvek obični ljudi, baš kao neki od nas.
“Smrt i njeni hirovi“su roman koji govori o smrti, tačnije o tome da je nekog 1.januara smrt prestala da postoji. ,,Sledećeg dana niko nije umro.” Pisac nam ne daje tačnu odrednicu vremena i prostora, dozvoljava nam da sami osmislimo taj deo.
I onda se čitalac zapita šta bi bilo kada bi ljudi prestali da umiru? Prvo su institucije bile zbunjene, a predsednici, kraljevi, poglavari su počeli da dobijaju previše pitanja na koje nemaju odgovore.
Prvo su propala pogrebna preduzeća, jer više nisu imala koga da sahranjuju. Bolnice su odjednom postale prepune, jer niko nije umirao. Ljudi su počeli da se pitaju šta se dešava? Da li je i u drugim zemljama tako? Da li možda treba da predju granicu da bi umrli?
Primirje smrti je trajalo sedam meseci. Za to vreme su ljudi pokušali da pređu u druge zemlje kako bi umrli, jer su postajali očajni. Oni koji su bili bolesni, njihova agonija je samo bila produžena. Nepostojanje smrti kao važne karike u cirkulisanju životnog lanca, ljude je doveo do očaja.
Saramago je smrt zamislio i opisao kao tridesetgodišnju ženu, lepu i zgodnu. Onu koja se malo umorila od svakodnevnog posla. Ili joj se možda nešto drugo desilo?
Da biste saznali zašto sedam meseci nije radila svoj “posao” pročitajte ovu jedinstvenu knjigu, koja će vas u nekim trenucima nasmejati, dok će vas u drugim naterati da se dobro zamislite.
Autor: Dragana Milutinović
