Ove nedelje čitamo Čitamo: “Slamar” – Vladimir Vujinović. Strašilo se od davnina koristi da plaši ptice kako ne bi sletale na njive, zobale posejano seme i nanosile štetu. Liči na čoveka, ali ipak to nije. Slična je priča i sa Slamarem u ovoj knjizi. Liči na čoveka, ali to nije. Jer koji čovek bi bio u stanju da počini tako užasne zločine. Kao ove koje Vujinović opisuje u svojoj novoj knjizi.
Često kada čitam trilere imam zamerke kako nisu dovoljno napeti ili uzbudljivi. Kako mi nedostaje da se sve kockice povežu. Ili kako mi je besmisleno da priča nema i pozadinu. Dobro opisane scene i neupadljive detalje koji su u stvari najvažniji. Posle nekog vremena konačno sam naišla na triler koji me je oduševio.
„Slamar“ Vladimira Vujinovića poseduje savršenu dozu neizvesnosti i nepredvidivosti.
Sve vreme sam slutila da priča krije mnogo više od onog što sam povezala i to se ispostavilo tačnim. Koliko budem ponosna na sebe kada rešim neku misteriju u potpunosti pre završetka romana, toliko se i oduševim kada pisac uspe da me „prevari“ i raspameti me svojim razrešenjem slučaja.
Filip Vujić nije klasičan inspektor i to je ono što kod njega obožavam. Spajajući različite tehnike, on ne samo da rešava zločin, nego i živi slučaj na kojem radi. Ovog puta Filip i njegov tim dobijaju slučaj ubice koji svoje žrtve puni slamom. Ubistva, privredni kriminal, već zaboravljeni, ali nikada rešeni slučajevi, saradnja srpske i hrvatske policije i nadasve sjajni psihološki profili likova su samo deo onoga što vas očekuje kada otvorite korice „Slamara“.
Meni je izuzetno prijalo to što nam autor daje širi kontekst zločina, što nas upoznaje sa nekim (za mene) novim pojmovima i što brižljivo i precizno spaja veliki broj detalja iz različitih oblasti kako bi nam dao jednu kompletnu priču o zločincu koji je nemilosrdan, hladnokrvan i samouveren. Iz ovoga mogu samo da zaključim da je Vladimir jednako temeljan u pisanju svojih knjiga, kao što je Filip u rešavanju svojih slučajeva.
Ne volim da ocenjujem knjige, jer uvek mislim da nisam dovoljno merodavna za to, ali ovog puta pravim izuzetak i „Slamaru“ dajem čistu peticu.
Čitamo: “Slamar” – Vladimir Vujinović
Autor: Milica Barać
