Da li je slika u sefu koju niko ne vidi jednako zadivljujuća kao slika okačena u galeriji? Da li je ispresovan cvet jednako lep kao biljka koja leluja na vetru? Da li je leptir u tegli i dalje spreman da se bori za život kao onaj koji slobodno leti po livadi?
Svi kolekcionari žele da u svojoj zbirci imaju najlepše primerke. Frederik se ni po čemu ne razlikuje od ostalih sakupljača. Osim možda po jednoj stvari, on je odlučio da sakuplja mlade devojke. Miranda je njegov prvi plen, njegova žrtva i najlepši primerak u njegovoj kolekciji. Čak ni najređi leptiri koje ima ne mogu se porediti sa lepotom ove umetnice.
Pričajući nam o odnosu otmičara i žrtve Džon Fauls ulazi duboko u ljudsku psihu i ponašanje. Frederik nije prikazan kao tipičan otmičar, kao neko ko samo želi da naudi svojoj žrtvi. Pisac ga opisuje kao usamljenog čoveka koji se nigde ne uklapa i koji u sebi nema nimalo radosti i veselja, a koji kao jedini izvor svoje sreće vidi Mirandu. Miranda u Frederiku ne vidi samo svog otmičara, nego i nesrećnog i neispunjenog čoveka koji ne ceni lepote života i kojem je potrebna pomoć.
Fauls prikazuje kako izgleda zatočeništvo ove mlade devojke iz ugla otmičara i ugla žrtve. On jasno pravi razliku između ispovesti glavnih likova. Frederikova ispovest je jezički neispravna, puna pravdanja i ubeđivanja u iskrivljenu istinu, a Mirandina prikazuje borbu sa samim sobom, prizivanje prošlosti kako bi se pobeglo od ružne sadašnjosti i spremnost da se pređe preko principa kako bi se došlo do najvrednije stvari za osobu koja je zarobljena, slobode.
Knjigu bih opisala kao psihološku dramu koja mi je sve vreme držala pažnju i koja me je navela da se zapitam koliko toga ljudi mogu da izdrže i koliko nismo ni svesni da nam ništa ne vredi onda kada nismo slobodni, onda kada neko drugi odlučuje šta ćemo jesti, kada ćemo se okupati, kakvu muziku ćemo slušati i koje knjige ćemo čitati.
Volim kada pročitam neku knjigu o kojoj posle ne prestajem da razmišljam i koja u meni izazove brojne emocije. Sakupljač je jedna od tih knjiga i zato vam je preporučujem.
Autor: Milica Barać
