Čitamo: “Otisak na zidu, 1649. (Novi Jerusalim)” – Borislav Pekić Čitamo: “Otisak na zidu, 1649. (Novi Jerusalim)” – Borislav Pekić
Kada pisac počinje priču, uvek se trudi da napiše dobar uvod. Magnet koji će mu pomoći da zadrži čitaoca i da ga lagano uvuče... Čitamo: “Otisak na zidu, 1649. (Novi Jerusalim)” – Borislav Pekić

Kada pisac počinje priču, uvek se trudi da napiše dobar uvod. Magnet koji će mu pomoći da zadrži čitaoca i da ga lagano uvuče u vrtlog događaja koji tek sledi. Pisci da bi proizveli ovakav efekat pribegavaju najrazličitijim tehnikama pisanja i temama. Najavažnije je proizvesti osećaj uzbuđenja i iščekivanja, takve knjige se čitaju u dahu i uvek do kraja.

Za sve one ljude koji nemaju dovoljno vremena ili pažnje da se posvete čitanju romana, toplo preporučujem priče. Kraće prozne forme, koje su jednostavnije za čitanje i koje zahtevaju manje vremena.

“Novi Jerusalim” je zbirka priča Borislava Pekića. U ovoj zbirci se nalazi pet priča i svaka obuhvata jednu istorijsku epohu, s tim da je poslednja priča futuristička i da govori šta će tek biti. Borislav Pekić je jedan od naših najpoznatijih pisaca, dobitnik različitih nagrada, pisao je dramske tekstove, eseje, romane i priče.

,,Godine 1590., tek što otac doselio, spaljena je ispod naših prozora veštica Margaret Read. Odbijajući da se pokori volji božjoj, njeno srce, kao jarac, odskoči iz plamena lomače, udari u zid obližnje kuće, odbi se i otkotrlja u reku Nar. Ta kuća je bila naša, u njoj se rodih. I sad pamtim otisak srca na zidu – taman obris sličan istrulelom listu.”

Priča počinje u kući u kojoj se rodio John Blackmith, sedmo dete od oca kovača i majke babice. U pitanju je sedamnaesti vek i mesto događaja je Engleska. U to doba ljudi su često napadali žene pod izgovorima da su veštice, tako da su mnoge od njih završavale na lomačama. John je narator priče. Sećanja na detinjstvo su vrlo jasna i lepa, sem jednog događaja posle koga se menja odnos majke prema njemu.

U selo su dolazili Krstonosci i silan svet se sakupio na trgu. Sveštenici koji su lečili bolesne. Svi su izašli osim Johnove majke koja se zaključala u podrum. U toku predstave koja se odigravala na trgu, mladi John je samo u jednom trenutku podigao ruku na kuću u kojoj je živela udovica Rebecce Winslow, pod objašnjenjem da je video lepu plavu devojku. Ubrzo potom, seljani su zapalili kuću. Ispostavilo se da je udovica bila veštica. Majka koja je sarađivala sa udovicom, mu to nikada nije oprostila i vrata svoga srca je za njega zaključala.

Nakon nekog vremena svi su čuli za mladića koji ima posebno oko, koje može da prepozna vešticu. Postao je popularan i često pozivan gost u mnoge delove Engleske u kojima su veštice morile stanovnike. Najzanimljivije je što sam John nije znao da opiše šta se u njemu desi kada ugleda vešticu i da li to njegova ruka sama podigne prst ili ipak Božija.

Jednog dana su ga pozvali u jedan gradić da pronađe sedam veštica, koje kaljaju stanovnike, pretvaraju so u biber, i koje su oterale mlinara iz grada.

Kako je veštica uspela da uđe neprimetno u crkvu? Kako je John prepoznao?

Da li je i njegova majka bila veštica?

Ko na kraju priče leti na metli?

Ukoliko nemate vremena za neki obimniji roman, izdvojite vreme za četrdeset i četiri stranice, na koliko staje ova uzbudljiva priča o dečaku koji je umeo da prepozna veštice.

Autor: Dragana Milutinović

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *